Izaberite stranicu

На данашњи дан, 11. октобра  1876. године ослобођен је Медун, средњовјековни утврђени град 10 км источно од Подгорице. На његовом мјесту налазио се у IV или III вијеку прије Христа град Медеон или Метеон који су градили грчки колонисти насељени у тим крајевима.

Средњовјековни Метеон чије рушевине и данас постоје, састојао се из два дијела – горњег и доњег. Начин градње доњег града (велики камени блокови) указује на трагове илирског сувог, киклопског зидања, док горњи град потиче из времена владавине српског деспота Ђурђа Бранковића и носи трагове средњовјековног зидања с малтером. Према млетачким изворима, град је у XV вијеку лежао у Доњој Зети којом су тада управљали Млечани. Медун је једно вријеме био у власти босанског војводе Стефана Вукчића Косаче који га је вратио деспоту. Град је бранио од млетачких снага деспотов војвода Милош Белмужевић, којег су 1467. године освојили Турци. Сва настојања Стефана Црнојевића да поврати Медун била су безуспјешна.

У близини града налази се старо гробље уоквирено правилним вијенцем камених блокова. Према налазима у једном од гробова, претпоставља се да је гробље из II вијека прије Христа. Медун је кроз историју био војна осматрачница Подгоричко-скадарског басена, јер се са највисочије куле и голим оком види данашњи дио Подгорице по ведром небу и лијепом времену, а долином Мораче и Зете је пролазио од давнина важни пут од Далмације према данашњој Албанији и Грчкој. Много пута прелазио је у раном средњем вијеку из руке у руке обласних феудалаца и великаша, а од средине XV вијека освојили су га Турци и под њиховом влашћу (са мањим прекидима) је био све до ослободилачких ратова. Након тромјесечне опсаде, током борби у Вељем рату, црногорска војска је ослободила тврђаву Медун, значајно турско упориште у близини Подгорице. Послије ослобођења, на Медуну је направљена црква посвећена Светом архиђакону Стефану. Испред, са западне стране, по сопственој жељи сахрањен је јунак, хуманиста и књижевник војвода Марко Миљанов. Са тог положаја види се добро Ловћен и Језерски врх.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This