Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. октобра 1915. године Аустро-Угарска  и Њемачка окупирале су Београд. Током страховитих борби за одбрану Београда октобра 1915. године, када су Србију удруженим снагама напале трупе Аустро-Угарске и Њемачке, да би им се убрзо придружила и Бугарска, херојство бранитеља српске пријестонице задивило је многе, не само савезнике Србије него и противнике. Удруженим аустро-њемачким снагама супротстављали су се, тада исцрпљени, српски бранитељи. Сам Београд су напала два корпуса, са укупно више од 1.000 топова. Дводневна артиљеријска припрема започела је 5. октобра, када је на Београд испаљено више од 20.000 граната, укључујући и оне највећег калибра. Аустро-њемачко форсирање Саве и Дунава започело је 7. октобра. Нападачи су притом били десет пута бројнији од бранилаца. Услиједиле су борбе за сваку улицу, и у њима је учествовало и цивилно становништво. Међу бројним, храбрим, највећим дијелом заборављеним, херојима одбране Београда посебно је упамћено име мајора Драгутина Гавриловића. Мајор Гавриловић се војницима којима је заповиједао, последњој одбрани српске пријестонице у Првом свјетском рату пред агресијом Њемаца, Аустријанаца и Мађара, обратио ријечима: “ Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више да бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напријед у славу! За Краља и Отаџбину! Живио Краљ! Живио Београд!“. Говор је одржан на Дорћолу, пред тадашњом кафаном „Јасеница“. Услиједио је јуриш који је аустријска артиљерија одбила, уз страховите српске жртве, али ма колико жилава и херојска, одбрана Београда октобра 1915. године, трајала је свега неколико дана.

Мајор Драгутин Гавриловић, чије је име постало нека врста симбола одбране Београда те 1915. године, рођен је у Чачку. Био је учесник свих ослободилачких ратова Србије почев од Првог балканског рата, преко Другог балканског рата до Првог свјетског рата. Други свјетски рат провео је као ратни заробљеник у заточеништву. Преминуо је јула 1945. године у Београду. Гавриловићево обраћање браниоцима Београда остало је упамћено захваљујући свједочењима поручника Ђорђа Роша, који је и сам тада тешко рањен. Током прољећа 1916. године по наређењу њемачког фелдмаршала Макензена, а у знак поштовања према храбрим противницима, Њемци су српским војницима погинулим током одбране Беогада 1915. године, подигли споменик, у Кошутњаку, с двојезичним натписом: „Овдје почивају српски јунаци“.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This