Izaberite stranicu

У оквиру програма прославе 180 година рада и обстојања Српско пјевачко друштво “Јединство” (1839) Котор је у сарадњи са ОЈУ „Музеји” синоћ у Галерији солидарности (палата Пима) приредило изложбу слика “Которски мостови”, академског сликара Вељка Михајловића из Београда.

Пред которском ликовном публиком овог пута се нашао циклус „Которски мостови” сачињен од 30 цртежа.

На отварању је говорио један од најзначајнијих савремених српских књижевника Горан Петровић који се овом приликом присјетио сусрета са Михајловићем када му је сликар у заносу говорио о которским мостовима и угловима из којих су његовим цртежима овјековјечени.

„Дуге линије изведене оловком – а мост се не може нацртати без дугих положених линија – пружале су се тамо и овамо, водиле су ме од гробља ка пијаци, па назад, од тунела ка обали преко Гурдића, испод дрвета са махунама рогача према овим или оним вратима Старог града, чак и кроз једну кућицу коју је неко израдио сред моста… Усправним линијама Веља је узвисио горњи град, палате, цркве Свете Озане, Светог Луке и Светог Николе, звонике, палме и чемпресе, јарболе бродица, оријашки бок брода – хотела, на један дан охоло укотвљеног у заливу који памти доба ледника, Котор се помаљао у том пресјеку хоризонтала и вертикала, земних и небеских црта. Бјелина папира на којем су ове линије извучене оловком подсјетила ме је на бјелину камена утитралог од сунца, овог који је, град градећи, сложила људска рука и оног камена који је, свет стварајући по брдима изнад Котора, распоредила Божија воља”, испричао је Горан Петровић.

Петровић је, на крају обраћања, видио Михајловића као сликара од снова који „под мишком носи љето, цио један древни град, дио мора, десетине обала и читав свежањ которских мостова.“

Изложбу је отворила историчарка умјетности Александра Симеуновић. Она је о Михајловићевом циклусу „Которски мостови” говорила у контексту симболике.

„Изградити један мост значи пружити руку пријатељства и спојити оно што природа сама није могла. Мостови руше све препреке и бришу све границе. Двије обале једна насупрот друге без моста који их повезује су далеке и стране, а њиховим спајањем се тка златна нит која их чврсто повезује. Неки од њих, као птице раширених крила, већ вјековима поносно стоје између двије обале ријека и преко својих снажних леђа спајају људе с двије обале са тенденцијом да те везе остану нераскидиве јер мост, за разлику од других грађевина, мора имати другу обалу да би испунио сврху свог постојања. Мостови су симбол људске тежње за повезивањем, заједништвом, за можда проналаском мира, љубави и среће на другој страни јер увијек у људској бити постоји нада да је на другој страни боље”, казала је Симеуновић отварајући изложбу.

У музичком дијелу програма наступило је Српско пјевачко друштво „Јединство”.

Подсјетимо, вечерашња изложба радова Вељка Михајловића је 207. по реду, а чак једанаеста у Котору.

Изложби је присуствовао и конзул Србије Зоран Дојчиновић.

У оквиру програма прославе 180 година рада и обстојања Српско пјевачко друштво „Јединство 1839 Котор у Цркви Светог Николе, у четвртак 17. октобра у 20 часова приређује књижевно вече академика Горана Петровића из Београда.“

Такође у Цркви Светог Николе, у петак 25. октобра са почетком у 20 часова, биће одржан концерт полазника школе православног пјевања мати Јулијане Денисове из Бјелорусије.

„Пјесмом срцу, срцем роду“, порука је из Јединства.

Предраг Николић

Pin It on Pinterest

Share This