Izaberite stranicu

Благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и ове године суботом се одржавају духовне вечери у Горњем манастиру Острог. У суботу 05. октобра предавање је одржао протојереј Арсеније Радовић на тему ” Свети Василије Острошки друг Христов”.

Почевши од термина друг или други, данас кажемо пријатељ, прота Арсеније је казао да је Свети Василије Острошки, који нас призива овдје на поклоњење, најдубље животу светоме, али животу светоме у Христу, јер је читавог свог живота свједочио да је био друг Христов, да није могао без Њега.

„Читав његов живот је, ево и дан-данас и нас који прилазимо светињи требао би да буде, најдубља чежња људске душе за Богом вјечним, Христом васкрслим. То је најдубље у своме бићу Свети Василије желио и зато ми хрлимо и сваке недјеље и празника долазимо у Острошку светињу да би нашли најдубље себе, нашли Онога који је први, а први је једини Христос. Зато и Св. Василије својим моштима и моћима свједочи скоро 300 година да оно што се дотакне светиње, истински постаје свето и то његове мошти које цијеливамо, свједоче и нама дан-данас.“

Протојереј Арсеније Радовић је казао да многи не разумију, боје се и разна осјећања имају, али најдубље осјећање је када чезнемо за Оним који је први:

„Ја сам онај који је други, јер опет човјек сваки је друг, треба да буде друг и пријатељ један другоме. Зато Свето јеванђеље непрекидно говори и најдубље Јованово Јеванђеље каже: У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у Бога и Бог бјеше ријеч. Има ли шта љепше него да ту ријеч преточимо у ону најдубљу ријеч љубави и пријатељства и најдубљег односа међусобнога.“

Истакао је отац Арсеније да је и Свети Василије зато дошао у ову светињу, сакривши се у оно вријеме од разних непријатеља, који нису могли добро да сагледају зашто он ту живи, а ми хришћани смо они који су жедни Бога вјечнога. Свака душе је жедна Бога вјечнога, само то не препознаје, зато што често хрлимо да стекнемо нешто земаљско, гледајући напољу реалност која нам се чини да је вјечна, али кад сазримо, видимо да све то је кратког даха, казао је протојереј Арсеније Радовић и поручио:

„Можемо да примјетимо да је душа људска жедна, још у псалмима се каже “Жедна је душа моја Бога живога, Бога вјечнога! Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе Господе!“

 

 

Pin It on Pinterest

Share This