Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. септембра 1687. године у борби с Турцима, током напада на Дувно, погинуо је ускочки војвода Стојан Јанковић, војни старјешина Равних Котара у млетачкој служби. За подвиге у борбама против Турака млетачке власти га одликовале титулом кавалијера и дале му имање у Котарима. Опјеван је у народној пјесми „Ропство Јанковић Стојана“.

Стојан Митровић Јанковић, у српској народној пјесми чешће изговаран као Јанковић Стојан, био је један од вођа ускока у Равним Котарима у XVII вијеку, поглавар и управник морлака, сердар Котара, каваљер Св. Марка, коњички капетан, заповједник тврђаве Островице. Стојан Јанковић је син Јанка Митровића, харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара код Обровца. У оновременим документима из XVII вијека, у којима су патронимична имена тада, била уобичајена, Стојан Јанковић, као достојан наследник имена и славе свога великога оца, именује се различито: У једном од докумената, из 1650. године именује се као: figlio di harambassa Gianco Mitrovich, nominato Stoian. У другима као: harambassa Stoian Giancovich, carambassa Mitrovich, Stoian Mitrovich figlio di Gianco… sardar de Morlacchi, Stoiam Mitrovich zardar de Murlachi… Касније, по добијању млетачке витешке титуле, он се именује као: cavalier Stogiam Mitrovich, kavalier Gianco Stogiam. Њемачки извори га, памте под именом: Ritter Janco.

Стојан Јанковић прославио се као вођа далматинских Срба у борби против Османског царства. Борио се у више ратова против Турака, међу којима су најпознатији кандијски (1645—1669. године) и морејски рат (1683—1699. године). У фебруару 1666. године је заробљен код Обровца на ријеци Цетини, гдје је у борби погинуло много Турака, између осталих и алајбегови Атлагић, Ченгић и Бараковић. Након заробљавања Јанковић је одведен у Цариград, али је успио да се ослободи након 14 месеци. Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака. Познато је да је у борбама више пута побиједио турске снаге, када је убијено и више турских војних заповједника, међу којима је неке и лично посјекао. Међу њима су Али-бег Дуракбеговић, Реџеп-ага Филиповић, ага Велагић, ага Пајалитовић и Ибрахим-ага Ковачевић. За војне заслуге и показану храброст 1670. године Млетачка република одликовала је Стојана Јанковића златном колајном Св. Марка, вриједном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера (витеза) Св. Марка и добио је посједе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са „400 гоњала земље“. Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. године је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније је погинуо током напада на Дувно. Опјеван је у српској народној епској пјесми „Јанко од Котара и Мујин Алил“, „Женидба Стојана Јанковића“, „Ропство Јанковић Стојана“, као и у другим народним пјесмама.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This