Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. септембра 1719. године Лихтенштајн је постао независна кнежевина у оквиру Светог римског царства.

Лихтенштајн или званично Кнежевина Лихтенштајн је држава у западној Европи. Граничи се са Швајцарском на западу, и Аустријом на истоку. Рељеф Лихтенштајна је планински, због чега је једна од главних привредних грана зимски туризам. Главни град Лихтенштајна је Вадуц, највећи град је Шан а највећа општина је Тризенберг. Садашња територија Лихтенштајна чинила је у прошлости мали дио римске регије Реција. Током вјекова ова земља је остала јако далеко од европских стратешких интереса. Прије доласка на власт актуелне династије, била је феудални посјед у власништву једног огранка породице Хабзбурговаца.

Династија Лихтенштајн је своје име добила по дворцу Лихтенштајн, здању смјештеном знатно даље у Аустрији. Вјековима су чланови династије Лихтенштајн узимали у посјед велика подручја, нарочито у Моравској, Доњој Аустрији и Штајерској, не успијевајући ипак да избјегну старатељство крупније властеле, прије свих Хабзбурговаца, којима су често нудили своје савјетничке услуге. С обзиром на то да ниједна њихова територија није била под директном надлежношћу цара, династија Лихтенштајн није могла да учествује у раду Рајхстага. Породица је, желећи да увећа своју моћ добијањем столице у Рајхстагу, почела да чини све како би приграбила посједе којима је једини сизерен цар лично. Послије дугих преговора, то им је најзад пошло за руком куповином двије минијатурне грофовије Шеленберг и Вадуц од Хабзбурговаца, 1699. и 1712. године. Ове двије парцеле су испуњавале тражене критеријуме, тако да их је цар Карло VI ујединио и уздигао на ранг кнежевине, надjенувши им име Лихтенштајн, у част свог новог кнеза Антона Флоријана од Лихтенштајна. Управо тада Лихтенштајн постаје суверена држава у саставу Светог римског царства. Имајући у виду да је ова трансакција била чисто политичка, принчеви Лихтенштајна су се нашли на својој новој земљи тек послиjе неколико деценија. Године 1806. Свето римско царство пало је под власт Француске. Овај догађај значајно је утицао на Лихтенштајн: окоштале политичке и административне структуре урушиле су се убрзо по царевој абдикацији; на његово мjесто дошао је Наполеон. Тиме је Лихтенштајн ослобођен притисака и сваког спољног утицаја и по први пут у својој историји постаје уистину независан. Почев од тада, своју судбину је везао за Аустрију.

Током Другог свjетског рата Лихтенштајн је сачувао неутралност, породично богатство које се нашло у зони борбених дејстава премjештено је у унутрашњост територије и у Лондон, да би се сачувало. По завршетку рата Чехословачка и Пољска припојиле су неколико њемачких земаља, што је имало за последицу одузимање цјелокупних посједа од чланова династије Лихтенштајн, оних који су традиционално били у њиховом власништву. Ту се, прије свега, мисли на Бохемију, Моравску и Шлеску. Кнежеви династије живјели су у Бечу почев од 1938. године. Тензија је појачана за вријеме Хладног рата, када су тадашње власти Чехословачке забраниле улазак грађанима Лихтенштајна на поменуте територије. Економска криза која је потом услиједила присилила је малу државу да се више приближи Швајцарској и да са њом закључи монетарну и царинску унију. Ови напори уродили су плодом и земља се отада убрзано развија. Током наредних неколико деценија кнежевина ће ући у еру просперитета и економске модернизације, посебно захваљујући стварању повољних пореских олакшица које привлаче многобројне фирме. Владар Лихтенштајна данас се убраја међу најбогатије шефове држава на свијету, са иметком који се процјењује на три милијарде евра. Становништво, исто тако, ужива у једном од највиших животних стандарда на планети.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This