Izaberite stranicu

Историчар др Жарко Лековић у интервју за „Побједу“ казао је да је црквено питање у Црној Гори ријешено још у 13. вијеку, а утврдио га је Свети Сава.

– Српској православној цркви је чврсте организационе, правне и материјалне темеље, који су јој омогућили вишевјековни успјешан рад и развој, поставио Свети Сава, просвјетитељ српски, српски зато што је национална тенденција, која је тако рано у средњем вијеку била иначе необична, у раду Светог Саве потпуно видљива. Због велике оданости своме народу и цркви управо је Свети Сава инсистирао на називу Српска православна црква. Бирајући Христов пут и пут Светог Саве прави вјерници бирају пут љубави, моралан, частан, храбар и достојанствен, а не пут који ће водити у подјеле и сукобе. Црквено питање у Црној Гори је дакле ријешено још у 13 вијеку. Стога је и ова иницијатива непотребна, истиче др Лековић.

Он је додао да никада није чуо нити прочитао да су поглавари СПЦ негирали постојање црногорске државе, нарочито не оне која је у дугом временском периоду била и теократска.

– Сумњу да је идеја о независној Црној Гори добила 55,5 одсто гласова изражавају многи грађани, а не само црквена лица. Поједини чак тврде да је за независност гласало свега 47 одсто изашлих гласача. Сумњам, дакле постојим. Што се тиче нације, она се први пут помиње на конгресу Коминтерне у Дрездену, а званично је „успостављена“ текстом Милована Ђиласа објављеним у Борби 1. маја 1945. године. Овај комунистички идеолог напомиње у свом тексту да су Црногорци најчистији Срби, али и да су се створили сви услови да се формира посебна нација. Но, вријеме једноумља је, срећом, иза нас и данас се таква рјешења не могу наметати. Ко жели да буде Црногорац, а ко Србин, ствар је његовог избора. Црква као конзервативна и највећим дијелом свога бића антикомунистичка не прихвата рјешења комунистичких идеолога, није их прихватала ни у Брозово вријеме, па самим тим ни рјешење о црногорској нацији. То је њено легитимно право. Различитости, посебно у Црној Гори, не би требало да буду узрок било каквих сукоба. Што се тиче великосрпске идеологије, то је такође комунистичка кованица, којом су се тражили такозвани „унутрашњи непријатељи“ који ремете некакву хармонију у држави. Било која „велика“ држава на Балкану, у свјетским оквирима је само једна мала државица и ништа више. Умјесто помирења, ја предлажем просвећење и едукацију. И нешто позитивно од комуниста: учити, учити и само учити.

Он је негирао да се СПС и НВО са црквеним именом икада може ујединити и постати једна црква.

 – Уједињење НВО ЦПЦ и СПЦ је и правно немогуће, а сама идеја о цркви без националног предзнака је бесмислена. Тешко је било шта предвидјети, али ја се искрено надам да ће Ђукановић као искусан политичар повући своју иницијативу, па неће бити потребе да се политичке елите одређују о томе. Ако и не повуче иницијативу, безрезервно ће је подржати чланови и симпатизери ДПС. Нарочито ће бити интересантан став према црквеним канонима бошњачких и албанских партија које су по својој природи конзервативне, сматра др Лековић.

Он сматра да се било какви закони о вјерској слободи не могу наметати, а појашњава и да постоје бројни докази о црквенпој имовини Црногорско приморске митрополије.

– Уколико овај предлог закона доведе до било каквих тензија треба га повући из скупштинске процедуре. Ваљда је суштина закона да сви буди задовољни. Најгоре је наметање рјешења, а без дијалога до рјешења се не може доћи. На питање о имовини неупоредиво бољи одговор би вам дали правници. Да бисте имовину превели у своје власништво, морате имати доказе да је она ваша. У архивима на Цетињу се нпр. чувају купопродајни уговори још из времена владике Саве из којих се види коју је земљу куповао за Цетињски манастир или за Манастир Стањевиће. Ја ћу вам као историчар навести само један и то карактеристичан примјер из ког се види како су се комунистичке власти односиле према имовини Српске православне цркве у Црној Гори. Према реферату „Среске пољопривредне комисије“ у Шавнику од 6. априла 1946. манастир Подмалинско је располагао са значајним земљишним посједима укупне површине 491,5 рала. Одлуком среске пољопривредне комисије од 8. априла исте године манастиру је одузет готово комплетан земљишни посјед изузев 10 хектара у непосредној околини манастира који су истом манастиру остављени на располагање у складу са одредбама Закона о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији. Пресудом Земаљског аграрног суда на Цетињу од 24. априла 1946. одлука среске пољопривредне комисије у Шавнику је потврђена као коначна и на „закону основана“, закључује др Лековић.

Извор: ИН4С

Pin It on Pinterest

Share This