Izaberite stranicu

На данашњи дан, 20. септембра 1990. године парламенти Источне и Западне Њемачке потврдили су уговор о уједињењу двије државе. Када су крајем 1980-их односи између СССР-а и Западне Њемачке почели да се „одмрзавају”, било је доста повода за конфликте између Москве и Бона. Сви су се они тицали уједињења Њемачке, јер је то питање „испливало” на површину за вријеме перестројке у СССР-у, као и чињенице да су власти Источне Њемачке постепено губиле контролу над ситуацијом. У новембру 1989. године у Бундестагу је објављен програм „10 тачака“, усмјерен на уједињење Западне и Источне Њемачке и стварање конфедеративне државе. У том тренутку Москва није била спремна да види на карти Европе уједињену Њемачку.  Међутим, крајем јануара 1990. године дошло је до великог преокрета. Тада је СССР признао да је уједињење Њемачке практичан задатак који непосредно треба рјешавати. и да „питање јединства њемачке нације … рјешавају сами Њемци“. Тако је СССР фактички дао зелено свијетло за уједињење.

Западна Њемачка је била економски далеко моћнија од Источне Њемачке, и фактички је прогутала свог дојучерашњег сусједа. Првобитно је Москва инсистирала на томе да Њемачка буде ванблоковска земља са неутралним статусом, али је затим пристала на њено чланство у Сјеверноатлантској алијанси. Уједињење Њемачке остварено је послије пада Берлинског зида у периоду 1989–1990. године. Биле су спроведене важне промјене нарочито у законима који су омогућавали функционисање западноњемачке управе над Источном Њемачком која се гасила. Такође је требало изравнати неке од спорова са СССР-ом који је захтијевао неутралност државе као и проглашавање линије на Одри и Ниси за дефинитивну границу. У јулу 1990. године је проглашена западноњемачка марка као платежно средство између Западне и Источне Њемачке. Формално је цијела операција завршена октобра 1990. године и Њемачка је била поново уједињена а главни град је постао Берлин.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This