Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. септембра 1385. године у бици код Берата између снага Балше II и турске војске, погинуо је Балша II, син Ђурђа Балшића.

Након тога власт у Зети преузео је Ђурађ II Страцимировић Балшић а пријестоница му је била у Улцињу. Да би ојачао углед своје власти и лакше се одупро надирању Турака на Балкан, Ђурађ је ступио у тјешње везе са кнезом Лазаром и оженио се њиховом кћерком, Јеленом. Балшићи су повремено, мање или више, признавали власт цара Уроша и краља Вукашина, слиједећи њихову политику, али најчешће иступајући потпуно самостално. Послије Вукашинове погибије и Урошеве смрти више ништа није Балшићима стајало на путу да постану легитимни носиоци врховне власти у областима којима су и до тада господарили. Балшићи шире своју државу заузимањем Призрена. Ђурађ I Балшић заузима бивше посједе Николе Алтомановића – Драчевицу, Требиње и Конавле и на тај начин постаје сусјед Дубровнику, са којим склапа мир и пријатељство.

Власт над овим подручјем донијела је Балшићима право на светодмитровски доходак. Светодмитровски доходак је био данак који су Дубровчани давали ономе ко је владао, односно посједовао Требиње. Ђурађ I дошао је у Дубровник 1373. године и својом повељом и заклетвом потврдио је сва права која су Дубровчани имали у српским земљама за вријеме претходних владара. Гарантовао им је слободу кретања и трговања и то да ће царине бити као у Душаново доба. Балшићи су успјели да за релативно кратко вријеме знатно прошире своје посједе. Они су се протезали од Дубровника до Призрена. Власт Балшића над Требињем, Конавлима и Драчевицом донијела им је непријатељство са босанским баном Твртком који је сматрао да ова територија припада њему након пораза Николе Алтомановића. Када умире Ђурађ I Балшић, Призрен је запосјео Вук Бранковић, господар Косовске области. На зетски пријесто дошао је Балша II, који одмах настоји да среди унутрашње прилике у земљи.  Балша II Балшић из Скадра, у повељи Дубровчанима између осталога пише: „…молитвама и мољењима светих мојих прародитеља Симеона Немање, првога мироточца српскога и светитеља Саве“.

По освајању Драча Балша II титулисао се као дука драчки. Међутим то је трајало веома кратко вријеме. Његови јужни посједи били су озбиљно угрожени од стране надолазећих Османлија. Они су имали отворене путеве ка западу и нијесу пропуштали прилику да опљачкају богате и дотад недирнуте крајеве. Да би заштитио своје посједе у Албанији, Балша II запутио се са војском на југ своје земље. До сукоба са османском војском долази код Берата, зетске снаге биле су поражене, а живот је изгубио и сам Балша II.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This