Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. септембра 2012. године Влада Црне Горе заузела је став да Црногорцима из Враке у Албанији, који су се у Црну Гору доселили 1991. године, на основу споразума тадашње Југославије и Албаније треба омогућити добијање црногорског држављанства.

Сада је добро познато да се југословенска држава бездушно односила према својим националним мањинама у држави Албанији док је истовремено испољавала највећу бригу за емигранте и опасне госте из те земље. Научни радници и установе такође су потцјењивали овај дио свог народа. Истраживачи становништва Црне Горе нијесу у својим радовима дали мјеста становништву Враке, осим помена као збирног и споредног податка.  Врака је подручје око истоимене рјечице која утиче у Скадарско језеро. У том простору у десет села били су настањени искључиво Црногорци са 66 презимена познатих братстава у Црној Гори. Под утицајем географских и других околности, током три вијека они су се сплеменили у јаку заједницу тако да се и данас осјећају чврсто везани међу собом и називају се Врачанима ма гдје да су настањени. Њихова судбина кретала се обрнутим редом од историјског прогреса, јер су у турској држави живјели мирније и слободније него у новим државама и режимима. С краја XVII вијека датира исељавање Црногораца из Црне Горе у Враку. Из утврђених података поуздано се зна да је 1705. године прва породица из Куча дошла у Враку. Разлози исељавања из Црне Горе били су: крвна освета, заваде, „от велике тјескоте и сиромаштине“ (како каже Свети Петар Цетињски). Срби поријеклом од старијег становништва били су бројни у Скадру и околини, као што их је било у великом броју и на ширем простору и до ријеке Мат. Карактеристичне су живе везе са Црном Гором. У првом реду то је повезаност између Зете и Враке, коју је условљавала пловидба језером а и рођачке и друге пријатељске везе које су се одржавале и обнављале. Врачани су стално били ангажовани као помоћни персонал у црногорском и касније југословенском конзулату, што само говори о повјерењу и повезаности која их је карактерисала. На свечано крунисање Краља Николе 1910. године по позиву је присуствовало 8 бираних Врачана. Појединачно или групно Врачани су и у другим приликама одлазили на Цетиње, ради задовољавања разних захтјева од црногорске власти. За вријеме ратних дејстава Црногорске војске 1912-1913. године при опсади Скадра Врачани су, мушкарци и жене, преносили ратни материјал и храну и његовали рањенике, мада нијесу мобилисани под оружјем из одређених политичких разлога. Масовно расељавање под притиском режима, управо прогон преко 200 породица наступио је у прољеће 1934. године.

Прогнани су стизали у Подгорицу а одатле су сви насељени на подручју Косова и Метохије октобра 1934. године. Даља судбина у том новом станишту задесила их је новим расељавањем 1941. године. Како је Скупштина Албаније 1975. године донијела одлуку од 4 члана којим се забрањује употреба неподобних имена и презимена, то је довело до промјена имена и презимена Врачана. Утврђени су и други видови насиља у облику забране српског језика, школа, вјероисповести, обичаја, веза са матицом итд. Од настанка Призренске лиге до данас протекло је више од 100 година а непрекидно траје организовано остваривање њених циљева. То се нарочито изразило у организованом фалсификовању чињеница и података о земљи и становништву на подручју Албаније и околних територија према којима она испољава освајачке намјере.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This