Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. септембра 533. године византијска војска под командом Велизара побиједила је вандалску војску под командом краља Гелимера у бици код Ад Децимума (код од Картагине).

Велизар је био истакнути војсковођа источноримског (византијског) цара Јустинијана I који је, углавном успјешно, водио ратове против Персијанаца на источној граници Царства, против Вандала у Африци и Острогота у Италији. Велизар је био нешто млађи од Јустинијана, али прецизна разлика у годинама између цара и његовог највећег војсковође није позната. Може се само претпоставити да је рођен између 500. и 505. године. Мјесто Велизаровог рођења је ипак забиљежено. У питању је било село Германија у Доњој Мезији (у близини Ћустендила/Велбужда). Судећи по имену, Велизар је припадао романизованом слоју становништва Балкана. Није познато када је ступио у војну службу нити када је дошао у Константинопољ. Велизар је био висок и наочит и као такав је привукао пажњу врховног заповједника римске војске  и царевог сестрића Јустинијана. Јустинијан је Велизара уврстио међу своје гардисте. Велизар је по опису свог пријатеља Прокопија био привлачне спољашности, срдачног понашања и благог карактера. Као војсковођа био је примјеран и повремено строг старјешина. Током својих похода штитио је цивилно становништво од војника, а војнике са друге стране није излагао непотребним ризицима. У свакој ситуацији налазио је најповољније рјешење а паника га је ухватила само једном када је у околини Рима дочуо гласине да су му Готи заробили супругу.

Још прије поласка у Африку, Велизар је важио за пребогатог човјека. Само захваљујући својим средствима у Италији је имао у личној служби 7.000 најпробранијих букелара. У Риму је касније кружио афоризам да су Остроготску краљевину срушили чланови домаћинства само једног човјека. Слава и богатство донијели су Велизару и бројне непријатеље, прије свих моћну царицу Теодору. Готово до самог краја живота Велизар је морао да се правда пред Јустинијаном и трпи сталне обрте среће. Јустинијан је стално сумњичио свог великог војсковођу, док са друге стране Велизар није имао политичких амбиција. Становници Цариграда су у VIII вијеку једну од античких статуа, која је највјероватније представљала Аполона или неког од хеленистичких владара, сматрали за Велизаров кип. Забиљежена је легенда у XII вијеку по којој је Јустинијан ослијепио Велизара и свео га на просјака који је лутао цариградским улицама. Када је царству запријетила опасност, Велизар је ипак помилован. Иако не одражава историјску истину, легенда је касније постала инспирација бројним умјетничким дјелима. Историјски Велизар свакако спада међу највеће војсковође у дугој римско-византијској историји.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This