Izaberite stranicu

Ризница Српске православне цркве у Котору за сада не може бити отворена за туристе из безбједносних разлога.

По ријечима архијерејског најмесника бококоторског, пароха которског, протојереја ставрофора Момчила Кривокапића, однедавно и управника Ризнице, архива и библиотеке Српске православне цркве у Котору, потребно је да сваки од бројних вриједних предмета добије свој досије и међународну сигнатуиру.

„Показало се да се и поред аларма опет нађу мајстори да упадну. Зато је потребно да Ризница Српске цркве, веома значајна, буде комплетирана и безбједносним системом. Тамо, као што знате, постоји значајна колекција вриједних предмета, а бројни грађани су одмах послије земљотреса 1979. поклањали и своје иконе. Имамо и депо по свим стандардима, читаоницу… Све смо подредили културном благу“, казао је отац Момчило Кривокапић гостујући у емисији „Разговори недјељом“ Радио Котора.

На помоћи у санирању посљедица земљотреса на црквеним објектима посебно је захвалан ондашњим општинским функционерима: Мирку Масловару, Драгану Вукасовићу, Вуку Радуловићу и Анђелку Ковачевићу.

„Све је то доприњело да данас имамо потпуно функционално сређену ризницу, библиотеку и архив, па научници радници када дођу имају гдје да раде по свим стандардима предвиђеним Унеском. Оно што ћу сигурно да радим, а за што сам и квалификован, као и моја супруига, је ризница. Библиотека је поприлично сређена, али и ту има још посла јер поред бибилотеке владике Герасима, постоји библиотека Српског пјевачког друштва Јединство и дјелићи неких библиотека свештеничких и онога што су људи испоклањали у међувремену“, казао је отац момчило Кривокапић.

Како је казао, из фондова Републике Србије већ су сређени архиви Српске православне цркве у Трсту, Задру, Шибенику и Дубровнику, па је сада на реду и Котор.

На Светој литургији у цркви Светог Николе у недјељу 08. септембра на празник преноса моштију Светог Апостола Андреја, отац Момчило Кривокапић прославио је 50 година свештеничке службе у Котору.

Овом приликом и подсјећање на предавања оца Момчила на тему „Иконе которских ризница и цркава“ које је одржао 1. априла 2016. у ризници.

Присутнима је тада представио и бројне друге експонате који су тренутно изложени у ризници, међу којим је и портрет проте Гаврила Руцовића, портрети епископа бококоторских Герасима Петрановића, Доситеја Јовића, Кирила Митровића, Јова Бућина (градио цркву Светог Николе), јеромонаха Макарија Радоњића, Иване Мартиновић (дала новац за оснивање Прве српске фондационе школе 1838), потпис аустријског цара Фрање Јосифа на ћирилици, разгледница са потписима Срба Дубровчана католика, униформа и сабља црногорског ђенерала Луке Гојнића, Законик црногорског књаза Данила првог ….

“Када једном отворимо ризницу писаће: „Ништа не можете да дирате, али можете да цјеливате”. У ризници су равоправно иконе из 15. вијека као и икона која практично и није ризничка, али је овдје да бисмо показали да овдје не чувамо споменике културе, већ да ми овдје чувамо светиње – навео је Кривокапић представивши, између осталог, монументални велики крст из 1708. године (црква Светог Луке) који је радио Димитрије Даскал, оснивач Бококоторске сликарске школе.

-У цркви су и старије иконе Свете Тројице, као и алегоријска представа из „Пјесме над пјесмама“ из 1689. године. На иконостасу је икона Светог Луке који пише Јеванђеље и иконопише икону Богородице, затим икона Христа и Богородице на иконостатсу (16. вијек). Ту су и радови Христофора сина Димитрија Даскала из чије куће је 11 великих живописаца. Ту је дакле већ изобиље онога што је пут иконе кроз вјекове, од фреске из 12. вијека, откривене 1971. Године. Било је то невјероватно откриће за науку и радост за све нас због трага о томе у ком је духу осликана црква у вријеме градње 1195. године, нагласио је которски парох.

Прецизирао је да се прекрасан иконостас итало-критске школе, са јединственим Царским дверима, као и ријетка сцена Живоносни источник – Богородица извор живота, налази у капели Светог Спиридона, Гробљанксој цркви Покрова Мајке Божје. На врху иконостаса гробљанксе цркве Покров Мајке Божје, која се гради 1856, је распеће из 15. вијека, а које се сада налази у ризници. Ту су и Левантинске иконе са краја 18. вијека, чудесна руска икона Покрова Богородице.

– Из ове цркве аустријски војници су 1914. покушали да покраду злато које је зато премјештено, казао је Кривокапић, најавивши изложбу вриједних поклона од злата и сребра који се чувају у ризници и подсјетивши на врхунске занатске радове которских мајстора чијих је сребрарских радњи од Гурдића до Шурања било најмање 20. У затворској капели Светог Јована Богослова око земљотреса неке су иконе однијете на конзервацију, али никада нису враћене, као што је икона Христа и Богородице. Сви трагови и католички и православни су нестали из капеле, казао је которски парох.

– Иконе су одсјај небеске славе и оне никада нису само предмет, нити само предмет обожавања. Икона је спој имеђу неба и земље. Када се молимо пред иконом обраћамо се директно Творцу своме. Оне су необично важне православној теологији и животу, поручио је том приликом отац Момчило Кривокапић.

Предраг Николић

Pin It on Pinterest

Share This