Izaberite stranicu

На празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић а којему су саслуживали протојереји Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз.

Непосредно пред Свето причешће, сабранима се пастирским словом обратиопротојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Отац Далибор је говорио о узвишеном животу Светог Јована Крститеља, који се са правом назива оним који је највећи од жене рођени у историји рода људског.

,,Свети Јован Крститељ је имао беспрекорну ревност и љубав према Богу и људима, прије свега зато што је проповједао покајање, као што га проповједа и данас нама који слушамо живу ријеч из Светог Јеванђеља. А ријечи Светог Јована гласе: ,,Покајте се, јер се приближило Царство Небеско“. И заиста треба да се покајемо, Царство Божије – Царство Небеско не да се приближило, него је овдје међу нама. А питамо се како? Тако што је нама задато да Царство Божије завлада управо у нама, у срцима нашим, у души у уму, те да постанемо сви причасници Царства Небескога.“

,,На то нас призива Свети Јован Крститељ, призива нас дакле на то да сада, док још на Земљи живимо покајањем испунимо срца и душе наше, да непрестано спознајемо своје гријехове, да се смиравамо, јер, колико год човјек да се труди, увијек и гријеши. Међутим, не постоји гријех који Господ не може опростити ако се човјек истински покаје за гријех. Безброј је таквих дивних примјера у историји рода људског који показују како су многи Божији угодници покајањем задобијали Царство Божије и ако су прије тога као и сви ми људи, живјели грешним животом. Но, ето то нам показује да нема веће силе на Земљи од љубави и покајања које човјек доживи у срцу своме. Зато што покајање и љубав истински преображавају човјека“ – подјсетио је отац Далибор.

Он је нагласио да није лако покајати се, а посебно да није лако суочити се са чињеницом да смо грешни

,,Ријечи Светог Јована ,покајте се’ – као и сами призив и позив на покајање много боли род људски – сваког од нас! Боли кад нас Бог разобличи и открије нашу грешност. Међутим, онај који то са смирењем прими у срцу своме, он то прима са радошћу и схвата то као љубав Божију која указује на то што треба исправити у животу, а онај који то доживи као клевету и као увреду, за ту ријеч и опомену може да убије и брата свога и савјест своју. И таквих примјера имамо много, јер то јесте својствено нашој палој природи људској“, објаснио је отац Далибор.

Он је казао да је један од највећих дарова којим нас је Бог даривао, уз дар вјере и љубави, дар слободе – слободног избора.

„А дар слободе значи да свако од нас по срцу своме може изабрати пут покајања који иде ка Царству Небеском, или, пут таме који води у најкрајнију таму и дубину немира и мржње који води у пакао, паклено стање расположења и стања душе. Само та два пута постоје у нашем животу. Зато гледајмо да сви заједнички у љубави кренемо правим путем – путем љубави и покајања, а самим тим то значи да ходимо путем Царства Небеског“, пожелио је на крају свог пастирског слова отац Далибор Милаковић.

БЕСЈЕДА ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ДАЛИБОРА МИЛАКОВИЋА

Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This