Izaberite stranicu

У суботу 7. септембра Његово високопреосештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом служио је у Цркви Светог цара Лазара и Косовских мученика у Андрић граду, Свету архијерејску литургију уз саслужење Пресвећене господе архијереја: британско-скандинавског Доситеја, будимљанско-никшићког Јоаникија и аустријско-швајцарског Андреја.

У Старом Броду код Вишеграда обиљежено је 77 година од страдања шест хиљада Срба које су убиле усташе на бруталан начин.

У Старом Броду код Вишеграда почело је обиљежавање 77 година од страдања више од 6.000 Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима.

Помен српским жртвама поред спомен-обиљежја у Старом Броду служио је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

Освештан је и Спомен-музеј старобродским жртвама, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића. Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

– Овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци – рекао је Митрополит Хризостом који је данас у Старом Броду освештао Спомен-музеј старобродским жртвама.Он је рекао да су ове жртве 77 година чекале да им се служи помен и да их обиђу.

Митрополит је подсјетио да је Дрина 1942. године постала гробница српских цивила које су побиле хрватско-муслиманске усташе предвођене Јуром Францетићем.

Он је напоменуо да ће данашње освештање Спомен-музеја тим страдалницима остати забиљежен као историјски догађај.

Митрополит Хризостом је захвалио Миодрагу Давидовићу и Спасоју Албијанићу и Новици Мотики и Драгану Вукотићу за изградњу спомен музеја страобродским жртвама.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, делегација Народне скупштине Републике и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.

У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Према изјавама свједока, дио народа су од убијања спасили Нијемци и недићевци.

Извор: РТРС

Pin It on Pinterest

Share This