Izaberite stranicu

На данашњи дан, 8. септембра 1380. године велики московски кнез Димитрије Иванович Донски у бици код Куликова потукао је татарску војску, што је била прва побједа Руса над Татарима који су у XIII вијеку загосподарили Русијом. Након више од стотину година татарске превласти, московски велики кнез Дмитриј Донски одбио је да прихвати једну њихову одлуку везану за судбину кнежевине.

Монголска инвазија средином  XIII вијека уништила је Кијевску Русију чији је центар било велико кнежевство у пријестоници данашње Украјине. Та територија је дошла под директну власт татарског кана, док су сјеверне руске кнежевине – између и око ријека Волге, Оке и Москве – постале вазалне државице. Монголи нијесу сматрали да је вриједно њиховог труда и енергије владање тим сиромашним и пустим простором па су управу препустили руским кнежевима у замјену за данак. У том периоду почиње да расте моћ Московског кнежевства које се све чешће сукобљава са Рјазањским великим кнежевством. Онда се као регионална сила појављује и Велико кнежевство Литванско која преотима од Татара већи дио данашње Украјине, укључујући и сам Кијев. Златна хорда (како се звала монголска, односно татарска држава на истоку Европе и западу Азије) има и унутрашњих проблема, поред губитка територије. Пошто се појавио ривалски кан у Централној Азији, Токтамиш, а желећи да потврди легитимност свог регентства, Мамај одлучује да лично стане на чело војске која 1380. године маршира ка Москви. Уговара савезништво са литванским великим кнезом Јагелом и рјазањским великим кнезом Олегом. Са друге стране, Дмитриј окупља скоро све остале руске кнежевине; многи рјазањски ратници одбијају да послушају Олега и прелазе на страну Дмитрија. Свети Сергије Радоњешки (оснивач манастира Свете Тројице код Москве, обновитељ монаштва у сјеверној Русији) благосиља његову војску и шаље чету монаха-ратника да му помогну. Дмитриј одлучује да пређе Дон и да на Куликовом пољу наредног дана нападне Татаре прије него што им стигну савезници (Куликово име дугује птици као и Косово: „кулик“ је руска ријеч за спрудника). Московски велики кнез Дмитриј у прву борбену линију поставља елитне одреде, док је у другој линији главнина окружена крилима које чува густа шума која спријечава Татаре да их ту нападну. Иза је резерва, као и скривена коњица. Мамај је, с друге стране, све ставио у једну борбену линију. Битка је почела двобојем руског и татарског првака, калуђера Александра Пересвета и Темир-мурзе. Оба борца су погинула, али Рус није пао из седла. Дмитриј је такође извео и једну превару: замијенио је оклоп и стег са бољаром Михаилом Бреноком, који се претварао да је велики кнез док се велики кнез претварао да је обичан витез. Трик је успио, јер су Татари много енергије потрошили на лажну мету (коју су и убили, нажалост). Додуше, и Дмитриј је био рањен и онесвијестио се након битке од губитка крви. Руси су послије три сата битке успјели да задрже монголске насртаје. Затим је скривена коњица кнеза Владимира од Серпухова кренула у напад, под командом кнеза Боброка (обојица су били с Дмитријем у роду), и разбила татарску линију. Татари су се дали у бијег, а коњица за њима. Јурили су их 50 километара. Сва канова стада су пала Дмитрију у руке. Дмитриј је добио и надимак Донски. Након што је чуо шта се десило на Куликову, литвански велики кнез Јагел окреће војску натраг. Олег бива принуђен да прихвати Дмитрија за свог суверена. Куликово је, прекретница јер је улила самопоуздање Русима и показала да је побједа против Златне хорде могућа. Формално-правно, тек је 1480. године Московско велико кнежевство, које је до тада већ окупило све руске државице, постало је независно од Златне хорде.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This