Izaberite stranicu

У оквиру трећег књижевног фестивал “Ћирилицом”, који се у организацији Народне библиотеке Будва и Удружења издавача и књижара Црне Горе, одржава на Тргу између цркава у Старом будванском граду, седмо фестивалско вече, посвећено је „Паштровским исправама“.

Ријеч је о корпусу докумената, насталих на простору Паштровића у период од XIV до XIX вијека, а о нима су говорили, проф. др Јелица Стојановић и проф. др Миодраг Јовановић.

По ријечима проф. др Јелице Стојановић, Паштровићи засигурно садрже најзначајнију збирку писану српским народним језиком, нарочито из 16, 17, па и 18. вијека. То је вријеме, како је казала, великог погрома српског народа, тако дас у документи који су настајали уништавани, док су Пашатровићи имали аутономију, развијену пиарску дјелатност, а скоро у сваком дијелу, имали су обичај да свједоче и документују.

„До сада је објављен, мали број исправа с обзиром на њихову бројност. Након објављивања појединачних исправа, прву збирку, објавио је Александар Соловјов 1936. године, под називом Паштровске исправе. Збирка је садржала, 54 исправе из 16. и 17, 12. из 16. и 16. из 17. вијека“, казала је професорица Стојановић, наглашавајући, да се најбогатија збирка докумената, чува у манастиру Прасвкица у близини Светог Стефана.

Велики број докумената,налази се и у породичним збиркама, архивала и музејима, казала је она, истичући, да је након обимног истраживања, прикупљању и снимању грађе, приредила књигу, која ће садржати око 800 исправа са подручја Паштровића.

„Што се тиче досадашњих објављивања, она су имали изузетан значај, прије свега за историју, етнологију, правно-административни контекст, али и за лингвистичка истраживања“, казала је поред осталог, проф. др Јелица Стојановић, јавља будвански Арт Прес.

Проф. др Миодраг Јовановић је истакао, да је остављање писаног трага, сваком важнијем племенском и породичном догађају, било у традицији Паштровића, а анализа тих докумената, увијек је изнова инспиративна. Не само лингвистима. Паштровске исправе, како је казао, представљају драгоцјен материјал за стручњаке различитих специјалности, јер су значајни документи за сагледавање права, економске и политичке прошлости овога краја.

„Они се одликују, рановрсним садржајем. Има и оних, који се односе на послове администрације и организације власти у Паштровићима. То су исправе о бирању и постављању судија, одређивању посланика за Млетке, разрезивању такса за потребе Општине“, истакао је поред осталог професор Јовановић.

Неке се исправе тичу правних и приватно правних спорова, купопродајних уговора, диобе, или замјене земље, спорови око заоставштине. Ту су и тестамент, признанице и пријаве против силеџија, молбе за помоћ у разним недаћама, жалбе против осионих судија и друго…

Историјски разлози су били од пресудног значаја, што је на физиномију паштровског говора, више вјекова утицао страни елеменат, у првом реду романски, нагласио је професор Јовановић.

„Паштровске исправе су извор, који нуди драгоцјене податке за реконструкциуу правно-административног система владавине у вријеме Млетачке Републике, тј. специфичне лексичке вербалне манифестације, која одражава одређене друштвено историјске, политичке, административне, културне и друге контексте у оквиру којих је створена“, казао је поред осталог, проф. др Миодраг Јовановић, преноси будвански Арт прес.

Pin It on Pinterest

Share This