Izaberite stranicu

На данашњи дан, 6. септембра 1669. године завршен је Кандијски рат. Кандијски рат је представљао оружани сукоб између Млетачке републике и њених савезника Витезова Хоспиталаца, Папске државе и Француске с једне и Османског царства и Берберских земаља (територије у сјеверној Африци под влашћу Османлија) са друге стране, а са циљем остваривања војно-политичке превласти над медитеранским острвом Крит (Кандија). Двадесетчетворогодишњи сукоб су чиниле бројне поморске битке на Егејском мору и копнене операције у Далмацији. Иако је у првим годинама ратовања већи дио Крита био покорен од стране Турака, тврђава Кандија (данас Ираклион), главни град острва, успјешно је одолијевала турским нападима. Током опсаде Кандије главни циљ обију страна је било успјешно снабдијевање властитих трупа храном и оружјем. Штавише, Млечани су на све могуће начине морали да онемогуће снабдијевање турских трупа на острву. Исход рата је одлучен у серији поморских битака. Млеци су имали подршку разних западноевропских држава (уз наговор папе и зарад оживљавања крсташког духа) у виду људства, бојних бродова и војне опреме. Иако су Млеци били знатно супериорнији на мору у односу на турску флоту, њихови бројни покушаји за потпуну блокаду Дарданела су имали само дјелимичан успјех, јер Република није имала довољно бродова да би потпуно затворила мореуз и спријечила даља појачања турских снага на острву. Са друге стране Турцима су велике проблеме правили и сукоби на сјеверу, у Трансилванији против Хабзбурга. Дуготрајан рат је ослабио привреду Републике која је у знатној мјери профитирала од уносне трговине са Османским царством. Са друге стране, турска привреда није почивала искључиво на трговачким пословима, а у самом сукобу Османлије су успјеле да ојачају своју власт на острву превасходно захваљујући снажном вођству великих везира а што је резултовало великом офанзивом 1666. године против Млечана. Офанзива која је трајала пуне двије године сматра се најкрвавијим и најбруталнијим дијелом овог рата, а завршена је мировним преговорима према којима је цијело острво и град Ираклион дошао под турску власт. Према том мировном уговору Венеција је сачувала неколико мањих острва изван Крита, и добила неколико територија у Далмацији.

Незадовољство Млечана исходом овог рата довело је до новог сукоба (Морејски рат) непуних 15 година касније, сукоба из кога Венеција излази као побједник иако острво Крит остаје под контролом Турака све до Првог балканског рата и коначног уједињења Грчке. У рату који се у највећој мјери водио у Далмацији и Боки которској (иако је освајање Крита било главни циљ Османлија) учествовала је и Црна Гора. Први сукоби Црногораца и Османлија десили су се у септембру исте године, када је скадарски санџак-бег желио силом да наплати порез који су Црногорци већ двије године одбијали да дају. У првим годинама сукоба, дугог двије и по деценије, Црногорци су ратовали у савезу са Млечанима, али су након једног њиховог пораза, када је спласнула млетачка офанзива, оставши без ослонца у Републици, морали да пристану на плаћање харача Османлијама.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This