Izaberite stranicu

Годину дана од објављивања албума „Славни граде“, који је по песми о Призрену постао познат и ван црквених кругова, ученици Призренске богословије „Свети Ћирило и Методије“ објавили су нови, под именом „Песме из Старе Србије“. Албум је промовисан у оквиру Епархијских дана Западно-америчке епархије Српске православне цркве.

Нови компакт диск призренских богослова посвећен је великим јубилејима — 800 година аутокефалности Српске православне цркве и 1000 година од првог писаног спомена Епархије рашке и призренске.

Хором и оркестром и овога пута руководи професор Дејан Ристић, који за Спутњик објашњава зашто је нови албум прво промовисан далеко од Призрена и Србије, у Сан Франциску.

„Срби широм Америке и прошле године имали су прилику да упознају призренске богослове и уживо их чују“, каже Ристић.

„Претходна два наша музичка диска, ’Славопој‘, са богослужбеним химнама и други, ’Славни граде‘, са најлепшим песмама са Косова и Метохије, представљени су у Њујорку, Сакраменту, Џексону, Лос Анђелесу и Сан Франциску. Позив Епископа западноамеричког господина Максима да Призренска богословија узме учешће у прослави Епархијских дана и обележавању јубилеја 800. годишњице Аутокефалности наше цркве, поклопио се са завршетком снимања песама из Старе Србије, како се и зове наш нови компакт диск“, каже Ристић.

Богослове је у Сједињеним Државама угостила и Руска православна црква, у Саборном храму у Сан Франциску. Српски и руски архијереји заједно су служили Литургију поред моштију Светог Јована Шангајског. Руска православна црква на овај начин је учествовала у прослави великог јубилеја — осам векова аутокефалности Српске православне цркве.

Свету архијерејску Литургију служио је архиепископ Сан Франциска и западне Америке Кирил, уз саслужење епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, западноамеричког Максима, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија, као и епископа стобиског Давида из Охридске Архиепископије и епископа Сијетла Теодосија из Руске православне Цркве.

„Песме Старе Србије“ снимљене су у музичком студију „Коштица“ у Крушевцу, а поред оркестра и хора, којим руководи Ристић, у његовом настанку учествовали су као гости и Даница Црногорчевић, ђаконица из Црне Горе, етно група „Божури царева града“ из Крушевца и Наталија Михајловић, Рускиња из Краснодара, супруга призренског ђакона и професора Немање Михајловића.

„Наши људи, пријатељи из Америке, од почетка су са симпатијом пратили и подржавали наш труд и подстицали нас да наставимо. ’Песме из Старе Србије‘ прихваћене су са одушевљењем. Радујемо се због чињенице да на овај начин можемо да пренесемо макар део атмосфере и расположења у коме живимо и радимо, не дозвољавајући да нас савладају објективно тешке околности на Косову и Метохији, нашој заветној Земљи, на којој се страдало и сведочило, али и на којој се рађа нови живот из пепела“, каже професор Ристић за Спутњик.

Препознатљиви по ведром духу, млади богослови током боравка у САД нису певали само у цркви, већ, као што то увек чине, на сваком месту, јер како кажу — Бога треба славити увек и свуда. Тако се на свечаном ручку после заједничке молитве у Сан Франциску орило „Ој Косово, Косово“.

Како би пружили прилику младима да се упознају са нашим духовним и културним наслеђем, богослови су штампали књижицу текстова која прати албум. За ликовну опрему албума заслуге припадају грчком теологу, иконописцу и сликару Стаматису Склирису и учесницима ликовне колоније у Великој Хочи, која је радила у периоду од 2003. до 2007. године.

„Јављају нам се пријатељи из градова широм Србије и света, који би желели да призренски богослови дођу и представе свој нови албум, међутим, будући да је почела нова школска година, а са њом и редовне наставне активности и обавезе, како за ђаке, тако и за професоре, тешко да ћемо ићи било где у том периоду из царског Призрена, кога смо се итекако ужелели“, каже професор Ристић.

Богослови верују да њихов нови албум може бити и један од разлога да се неко упути у Призрен, јер ће неко време диск моћи да се купи само у царском граду поред Бистрице, кога песмом славе на свим меридијанима.

Извор: Спутњик

 

Pin It on Pinterest

Share This