Izaberite stranicu

На данашњи дан, 4. септембра 1894. године рођен је Александар Дероко, српски архитекта.

Александар Дероко био је српски архитекта и писац многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао. Био је вишегодишњи професор Београдског универзитета, и члан Српске академије наука и умјетности. Стварао је у неколико архитектонских праваца, а највише у српском националном стилу и модерни. Његов отац био је Евжен Дероко. У Београду је матурирао и уписао Технички факултет. Почетак Првог свјетског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.По окончању рата вратио се студијама архитектуре и умјетности у Риму, Прагу, Брну и Београду гдје је дипломирао. Као стипендиста француске владе одлази у Париз гдје се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живјели у Паризу.

Са Богданом Несторовићем је 1926. године направио пројекат Храма Светог Саве у Београду са којим је побиједио на конкурсу. Током Другог свјетског рата био је заточен у логору на Бањици. На својим путовањима у више наврата боравио је на Светој гори, о чијој је архитектури и животу оставио драгоцјене податке. Нека од дјела Александра Дерока су:

План Филозофског факултета у Београду,

Храм светог Саве у Београду,

Богословски интернат у Београду- Богословија,

Споменик косовским јунацима на Косову Пољу

Конак у манастиру Жича

Капела Видовданских јунака у којој је сахрањен Гаврило Принцип.

Јован Дероко

Брат од стрица Александра Дерока је капетан Јован Дероко. Породица Дероко своје корјене вуче из Дубровника,а Јован Дероко је рођен у Крезоу у Француској.Био је син пуковника Владислава Дерока и Наталије Ђорђевић,ћерке санитетског пуковника.Био је интелектуалац,а написао је и књигу „Топлички устанак“. Сам почетак рата затекао је капетана Дерока у Загребу, гдје се његова јединица распала због издаје хрватских официра. Како је било немогуће супротставити се Њемцима који су без борбе заузели Загреб,капетан Дероко се повлачи ка Црној Гори с намјером да настави борбу против окупатора.У Боки Которској упознаје и поручника Звонимира Вучковића,а преко тамошњих политичара сазнаје да је у Србији стациониран и пуковник Михаиловић,који је одбио капитулацију. Вјеран заклетви,капетан Јован Дероко стиже половином јуна на Равну Гору и био је најмлађи капетан Југословенске војске у Отаџбини. Од команде је добио задатак да организује Љубички срез и да заједно са партизанима учествује у ослобађању Чачка. Задатак је успјешно извршио,а Јелички партизански одред је заробио два топа,која су предата капетану Дероку,зато што партизански одред није посједовао школован официрски кадар који би командовао топовима.Тиме је и капетан Дероко постао и командант прве артиљеријске јединице Југословенске војске у Отаџбини. Пуковник Михаиловић је унаприједио капетана Дерока у начелника штаба Врховне команде, додијеливши му и команду над артиљеријском јединицом,која је по утврђеном плану требала да нападне на Краљево. Заједно са партизанским снагама направљен је план напада на град,а град је опкољен са свију страна уз онеспособљавање аеродрома,као и прекид везе са Београдом. Нажалост,убрзо након тога су почели озбиљни сукоби између ЈВУО-а и партизана,а капетан Дероко је гледао да дипломатским средствима спријечава сукобе и заказивао је разне,додуше безуспјешне састанке са партизанима.Нудио је помирење,указујући на сав бесмисао грађанског рата у окупираној земљи. Највећи противник грађанског рата у нашој земљи,капетан Јован Дероко,убијен је метком партизана које је позивао на слогу .Имао је свега 29 година,а сахрањен је уз све почасти у близини гроба Танаска Рајића. Док су трајале борбе за Краљево, настао је десетерац „Над Краљевом жива ватра сева“. Ова пјесма, на трагу највиших домета српског народног пјесништва, опјевала је погибију Симе Узелца и капетана Јована Дерока. Али, на освету позива само Симина, не и Дерокова мајка: Симо је погинуо од Њемаца, а Дероко од партизана.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This