Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. септембра 1976. године амерички васионски брод без људске посаде “Викинг 2” спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.

Велика количина научне фантастике написана је као резултат вјеровања да на Марсу постоји живот. Од малих, зелених људи, до смртоносих зрачења, Марсовци су били у фокусу многих телевизијских и радио програма, стрипова, филмова и новела. Иако се откриће да на Марсу има живота, из XVIII вијека, на крају показало као лажно, Марс је ипак планета која, поред Земље, има услова за живот. Као таква, недавне планетарне мисије су покушале да утврде да ли и најосновнија животна форма постоји на површини планете. Иако резултати показују да на површини Марса не постоји живот, научници спекулишу да су услови за живот погодни испод површине планете. Будуће мисије тек треба да тестирају могућности прошлог и садашњег живота. Марс је удаљен 228.000.000 километара од Сунца. Копнена маса Марса и Земље је веома слична. Упркос томе што је Марс само 15 одсто запремине и 10 одсто масе Земље, заправо има сличне копнене површине, јер вода покрива око 70 одсто површине Земље. Површинска гравитација Марса износи око 37 одсто гравитације на Земљи.

Комади Марса су пронађени на Земљи. Вјерује се да су мале количине атмосфере Марса биле унутар метеорита којег је ова планета избацила. Ови метеорити су орбитирали соларним системом милионима година са осталим објектима, прије него што су пали на Земљу. Проучавање овог материјала допустило је научницима да сазнају нешто више о Марсу. Највиша позната планина у Сунчевом систему се налази на Марсу. Олyмпус Монс је вулкан висок 21 километар, а пречник ове планине износи 600 километара. Научници су открили много доказа вулканске лаве који сугеришу да је вулкан и даље активан. Марс доживљава огромне олује прашине, највеће у нашем соларном систему. Ово је због елиптичног облика орбите планете око Сунца. За разлику од других планета, орбита Марса је издужена и резултира жестоким олујама које прекривају читаву планету, а могу да трају и по неколико мјесеци. Марс је једина планета, поред Земље, која има поларне ледене капе. Сјеверна капа се назива Планум Бореум, а јужна Планум Аустрале. Испод ових капа је пронађена и залеђена вода.  Марсу је потребно 687 земаљских дана да се окрене око Сунца. Такође има и годишња доба, као и Земља, али трају два пута дуже.  Марс нема магнетно поље, иако многи научници вјерују да је имао магнетно поље прије око четири милијарде година. Два Марсова сателита, Фобос и Дејмос, су описана у роману „Гуливерова путовања“, аутора Џонатана Свифта, 151 годину прије него што су откривени.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This