Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. септембра 1948. године умро је Едвард Бенеш, предсједник Чехословачке.

Едвард Бенеш  је био вођа Покрета за независност Чехословачке, министар спољних послова и други предсједник Чехословачке од 1935. до 1938. године и поново од 1940. до 1948. године, када је, по доласку комуниста на власт, дао оставку. Током Првог свјетског рата, Бенеш је био један од твораца независне Чехословачке. Организовао је тајни анти-аустријски Чехословачки покрет за независност. У септембру 1915. године, отишао је у изгнанство у Париз, гдје је уз веома сложене дипломатске напоре успио да издејствује признање од Француске и Уједињеног Краљевства за Чехословачки покрет за независност. У периоду од 1916. до 1918. године био је секретар Националног савјета Чехословачке у Паризу и министар унутрашњих и иностраних послова у привременој влади Чехословачке. Представљао је Чехословачку у разговорима који су довели до склапања Версајског мировног уговора. Како би се супротставио ревизионистички настројеној Мађарској, Бенеш је након распада Аустро-угарске монархије склопио уговоре са Румунијом и Краљевином СХС који су довели до формирања Мале Антанте, којој се касније придружила и Француска, па је након тога тај савез постао блок против Њемачке и, у мањој мјери, против Совјетског Савеза. Од 1918. до 1935. године Бенеш је био министар иностраних послова Чехословачке и на том мјесту остао за вријеме 10 узастопних влада – од којих је и он сам био на челу једне. Бенеш је био вођа Народне социјалистичке странке и најближи сарадник првог предсједника Чехословачке Томаша Масарика. Оставком Масарика као предсједника 1935. године, Бенеш је био изабран на ту функцију.

Противио се захтјевима Њемачке, која је сматрала да полаже право на Судетску област већински настањену њемачким становништвом. Иако је одобрио суштинску аутономију Судетске области, Бенеш ипак није могао да избјегне кризу која је довела до уништења Чехословачке. У октобру 1938. године Судетска криза довела је Европу на ивицу рата, који је избјегнут потписивањем Минхенског споразума, тј. анексијом и војном окупацијом Судетске области од стране Њемачке. Напуштен од својих савезника, Бенеш је капитулирао, дао оставку на мјесто шефа државе и емигрирао у Француску. Током Другог свјетског рата био је предсједник избјегличке владе у Лондону. Поново успоставља владу на родном тлу априла 1945. године, а у Прагу му је приређен величанствен дочек одушевљеног становништва. То је била једина влада у емиграцији источне Европе, којој је било дозвољено да се врати у земљу послије рата. Ипак, Бенеш је одмах схватио да Чехословачка мора блиско да сарађује са Совјетским Савезом, и буде „мост” између комунистичког Истока и западних демократија, да би на тај начин била очувана стабилност у Европи. Бенешово здравље се озбиљно нарушило 1947. године. Комунистички премијер Чехословачке, Клемент Готвалд искористио је ситуацију и затражио фебруара 1948. године да комунисти добију превласт у влади. Немајући другог избора Бенеш је поново капитулирао, али је одбио да потпише нови устав. Поднио је оставку  јуна 1948. године и умро скрхан исте године. Познати су Бенешови декрети из 1945. године, документи са снагом закона, на основу којих су протјерани судетски Њемци (2,5 милиона) и Мађари из Чехословачке. Ти декрети су и данас повремено камен спотицања у односима Чешке и Словачке Републике са Њемачком, Аустријом и Мађарском.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This