Izaberite stranicu

На данашњи дан, 30. августа 30. године прије Христа умрла је египатска краљица Клеопатра.

Према предању, Клеопатра је извршила самоубиство пустивши да је угризе змија отровница. Њеном смрћу угасила се династија Птоломеја, а Египат је постао римска провинција. Једна од најславнијих жена у историји владала је Египтом 22 године. Једном је изгубила краљевство, повратила га, умало га опет изгубила, потом стекла царство, па изгубила све. Као дијете постала је богиња, са 18 година краљица, а потом славна личност, предмет нагађања и обожавања, оговарања и легенди још за живота. На врхунцу моћи владала је скоро читавом источном средоземном обалом, последњим великим царством једног египатског владара. И на тренутак у својим рукама држала судбину западног свијета. Одгајана у невјероватној раскоши, у породици чији су преци десет поколења владали као фараони, Клеопатра је дошла на власт са 18 година, заједно са братом.

Само послије три године, брат ју је протјерао, па је била приморана да се скрива, мијењајући мјеста и земље и живјећи најчешће под шатором у пустињи. Почетком јесени 48. године прије Христа на тло њене земље ступио је неприкосновени римски император Јулије Цезар, пошто је претходно побиједио Помпеја. Египатски владар је убрзо погубљен, а Клеопатра је на необичан начин успјела да стигне до Цезара. Њен вјерни Аполодор, иначе трговац, малим чамцем, у сумрак, довезао ју је у александријску луку, ставио је у велику врећу од конопља и умотану као пакет, пребацивши је преко рамена, однио до Цезарових одаја. Био је то један од најчуднијих повратака кући које историја памти. Цезар је имао 52 године, она је била три деценије млађа. Плануле су варнице љубави, али и заједнички интерес: њему је требала њена подршка, а њој Рим, као залог независности њене државе. Цезар је са Клеопатром уживао не само у љубави већ и у чарима Александрије, чија је главна улица била широка 27 метара, а протезала се на читавих шест километара, са чудесним сплетом купатила, позоришта, дворова, храмова. Било је то опојно мјесто изразите чулности и високе учености, Париз античког свијета. Рођењем сина Цезариона, Клеопатра је утврдила своју моћ и постала још самоувјеренија. Доносила је све кључне државне одлуке, потписивала документа, управљала војском и морнарицом, надгледала распоред сјетве. У својој земљи неприкосновена и обожавана краљица, у Риму је дочекана као расипна блудница, која је потпуно омађијала Цезара. Испоставило се да је њен долазак био кобан, јер се погодио са немирима у граду „опште пометње и хаоса“. Посебно се нашла на удару чувеног бесједника, али изузетно сујетног, Цицерона, коме није испунила обећање да ће му дати једну вриједну књигу, вјероватно из Александријске библиотеке.

Именовање Цезара за доживотног диктатора и његов план да на три године напусти Рим и крене у освајање Партије, дефинитивно је осоколило његове противнике: мучки је убијен за вријеме Мартовских ида, великог прољећног празника, а Клеопатра је у последњи час успјела да побјегне у своју земљу. На повратку у земљу чекала су је нова, драматична искушења, сукоб са млађом сестром Арсинојом, која је хтјела да јој преотме пријесто, као и братом Птоломејом XIV, чије је смакнуће организовала. У великом ратном сукобу између Антонија и Октавијана с једне и Брута и Касија с друге стране, стала је на страну првих, који су и побиједили. Своју другу велику љубав, Антонија, упознала је на Тарси (близу југоисточне обале данашње Турске), гдје је била позвана као његов гост. Родила је близанце Александра и Селену. Антоније је признао дјецу, а потом му је родила и сина Птоломеја Филаделфа. Опчињеност Клеопатром, као и војни поход на Партију, који се завршио катастрофалним поразом, били су почетак Антонијевог краја. Поразом се завршио и његов сукоб са Октавијаном, који је неуморно ширио причу о Клеопатри као окрутној и крвожедној египатској краљици. Клеопатра и Антоније окончали су животе једно за другим. Најприје је он зарио у себе мач и издахнуо у њеном наручју. Неколико дана касније, послије безуспјешних преговора са Октавијаном, који ју је сматрао својом заробљеницом и у кавезу намјеравао да доведе у Рим, Клеопатра је, не желећи да доживи такво понижење, дигла руку на себе. Остало је нејасно да ли је то учинила уз помоћ змије отровнице, или отровног напитка, што је вјероватније. Тек, дала је да је обуку у свечану одјећу, којој су додата знамења њеног положаја, фараонски кукасти штап и бич. Према њеној жељи, сахрањена је крај Антонија.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This