Izaberite stranicu

Данас је Доњим Улићима, код Цетиња, сахрањен академик Владо Стругар, доајен историјске науке и истакнути научни стваралац који је умро 24. августа у Београду.

Опијело је служио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногоско- приморски г. Амфилохије. Он је на сахрани, опраштајући се од новопрестављеног Стругара, казао да Влада испраћамо из овог пролазног ништавног свијета у безобални океан Божанске вјечности са мјеста гдје је угледао зраке небескога сунца, гдје се родио и примио Свето крштење у име Бога љубави, љубави према вјечном достојанству људском и према Богу живом и истинитом.

Нагласио је Митрополит да је љубав била пратилац читавог Владовог живота и да иако је земаљски гледано његов живот био дуг, он је заправо живио 96 тренутака у односу на вјечност. По његовим ријечима само је питање у шта улаже човјек те године свога земаљског живота које нам је Бог дао, било да су 30 или 50 или 90 година:

“У овом посљедњем дану на земљи сагледава се сав људски живот и све што је радио се сабира. И само они људи који у овом тренутку могу бити одликовани часном и честитом поруком и ријечју, само ти људи су доживјели права истинска одликовања на земљи. Наш Владо имао је много одликовања од своје младости, прво као велики борац против фашизма који се није заразио духом братубилаштва, што је највећа његова врлина и оно што уноси са собом у 96 години на онај свијет.”

Високопреосвећени је сагледавајући живот академика Стругара, казао да га је красило јунаштво, али да је чојство најдивније одликовање његовог живота:

“Његова љубав према човјеку, према ближњима и прецима, према оном што је истинско својство његовог народа, љубав према извору сваке љубави – према Богу, то је оно са чим он одлази одавде у Царство небеско. Он је већ овдје примио и осјетио вјечно достојанство човјеково сазнавши да се човјек и његово достојанство не састоји у тих 96 тренутака које данас јесу а сјутра нијесу.”

Нагласио је да је достојанство Влада Стругара у томе вјечном призвању човјеком на вјечност и непролазност и његова спремност да изађе пред лице Божије и пред лица својих предака чиста образа са чојством и честитошћу.

Митрополит је евоцирајући успомене на један сусрет са Владом казао да је том приликом осјетио да он носи у себе управо то најдивније чојство и да је морао по његовој жељи да буде данас на сахрани и испрати овај дивни изданак Улића и Црне Горе са овим Божијим ријечима, са љубављу и поштовањем:

“Владо се својим дјелима посвједочио као један од најбољих историчара Црне Горе у овом тренутку и бојим се да ће послије њега требати доста времена да добијемо једног таквог свјесног, дубоког,  трезвеног историчара какав је био и остао наш Владо Стругар.”

Говорећи о многобројним Владовим академским заслугама, Архиепископ цетињски г. Амфилохије је нагласио да је дивно што је он члан и оснивач Црногорске академије наука, члан Српске и Македонске академије наука, члан Удружења књижевника Србије…, али да је плод свега тога управо овај дан и тренутак када га испраћамо као дивнога и чудеснога човјека који је сазнао за не само своје земаљско достојанство, него вјечно достојанство свакога човјека:

“Зато нека су благословене његове сестре и унуке дивне и честите што су имале и што имају, као и сви ми, примјер за будућност и утјеху, јер док постоје овакви људи дотле има будућности свако село и град, и свака држава и народ. Кад овакви људи нестану онда тешко и државама и народима, без обзира којим земаљским народима припадали, тешко и мјестима и селима у којима се људи рађају.

Драги мој Владо, нека те Господ упокоји тамо где сија свјетлост лица Божијега вјечна и непролазна и нека ти подари оно вјечно достојанство Царства небескога за којим си чезнуо и које си посвједочио својим животом и свим својим дијелима. Бог да му душу прости”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногоско- приморски г. Амфилохије опраштајући се од академика Влада Стругара.

Весна Девић

+++

Владо Стругар је рођен 29. децембра 1922. у засеоку Доњи Улићи, код Цетиња. Учесник је НОБ-а од почетка и носилац “Партизанске споменице”.

Десетак његових књига о настанку југословенске државе и ослободилачким ратовима јужнословенских народа преведено је на стране језике, укључујући енглески, немачки и руски.

Последња Стругарова књига, “Југословенски 1. децембар 1918”, у издању Завода за уџбенике, објављена је прошле јесени у поводу стогодишњице стварања прве државе југословенских народа.

Своје погледе на распад те државе Стругар је изнео у дугогодишњој преписци с Добрицом Ћосићем која је, крајем прошле године, објављена и коментарисана у књизи Миливоја Павловића “Писма са двоструким дном”.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији

Књижевни историчар Миливоје Павловић оценио је да је Стругар био последњи изданак старе добре школе повесничара, у којој су били Васо Чубриловић, Радован Самарџић, Сима Ћирковић и Милорад Екмечић.

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This