Izaberite stranicu

На данашњи дан, 28. августа 1749. године рођен је њемачки писац Јохан Волфганг Гете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности њемачке и свјетске књижевности. Поред књижевности, гдје се огледао у готово свим родовима, бавио се и филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Позната дјела су му: „Фауст“, „Вертер“, „Вилхелм Мајстер“, „Ифигенија на Тауриди“, „Егмонт“.

Гете је био једна од најзначајнијих личности њемачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем XVIII и почетком XIX вијека. Ширио је свој утицај широм Европе, а током наредног вијека његова дјела надахнула су многе музичке и драмске комаде. Стекавшки књижевну славу до своје 25. године, Гете је постао припадник племства захваљујући војводи Саксен-Вејмара, Карлу Августу у чијој области је обитавао након успјеха његовог првог романа, Јади младог Вертера. Његов први већи научни рад, Метаморфоза биљака, је објављен након његовог повратка са туре у Италији. Започео је пријатељство са драматургом, историчарем, и филозофом Фридрихом Шилером, чије представе је премијерно приказивао до Шилерове смрти. Његове конверзације и разни заједнички подухвати са Шилером, Фихтеом, Хердером, Хумболтом, су у каснијим годинама заједнички названи Вајмарским класицизмом.

Гете је Србе задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више народних пјесама, укључујући “Хасанагиницу”. Српска епска књижевност, говорио је Гете, је бисер у европској ризници, коју ће њемачки пјесници тек откривати у наредним вјековима. Дивим се тим чврсто извајаним ликовима и карактерима протканим оним дубоким, доследним особинама, које заслужују поштовање због вјерности себи и не одступања од своје вјере у идеје и завјештења својих предака.

У старим данима, он је објаснио свој поглед на живот и људе кроз призму односа према Французима: Како сам могао писати пјесме мржње када нијесам осјећао мржњу? И, међу нама, ја никад нијесам мрзио Французе, мада сам захвалио Богу кад нас је ослободио њих. Како сам могао ја, коме једине значајне ствари јесу цивилизација (култура) и варваризам, да мрзим нацију која је међу најкултурнијим на свијету, и којој ја дугујем за огромни дио моје сопствене културе? У сваком случају тај посао мржње међу нацијама је чудна ствар. Увијек ћете наћи да је то моћније и у већој мјери варварско на нижим нивоима цивилизације. Али постоји ново на коме то потпуно нестаје, и гдје особа стоји, тако говорећи, изнад нација, и осјећа благостање и патњу сусједних народа као да су то његов властити.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This