Izaberite stranicu

Свету тајну јелеосвећење за здравље душе и тела којом се верници помазују седам пута, након прочитаних седам јеванђељских зачала, у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа совршили су свештенослужитељи овог храма: протојереј ставрофор Милета Кљајевић, протојереј ставрофор Драган Станишић и протојереј Јован Радовић.

Словом поуке присутнима који су испунили храм Господњи, обратио се прота Јован Радовић, рекавши да смо ову службу служили зарад опроштаја својих греха; зато што је свака болест последица било личних или наслеђених грехова.

Прота је казао је да, по Св. Јовану Дамаскину, постоје три стања која  одређују наш живот: прво је зло – које може бити само зло, друго добро – које може бити само добро, а треће је неутрално – ратови, несреће, глад.… Такође, болест је нешто што, само по себи, није ни добро ни зло.

„Ми данас сматрамо, под утицајем западноевропске културе, да је сав смисао нашег живота – да што дуже живимо и што здравији будемо, односно да ни од чега не болујемо. То је култ савременог живљења“, сматра отац и додаје да се највише  савремени свет боји болести, као нечега што је зло.

Подсјетио је прота Јован на Св. Јована Дамаскина који каже да болест није зло, већ је зло стање у коме се човјек налази. Све зависи како се односи према тој болести; да ли са захвалношћу или са роптањем на Господу. Нагласио је да није Бог Онај који је створио зло, већ је то захваљујући демону, који је ушао у овај свет:

„Сва психосоматска медицина говори да је човјек онај који призове болест и да чак бира болест од које ће се у одређеном моменту разболети, јер колико има здравих људи, који су духовно и душевно мртви. ,,Поента целе приче је да смо овде на земљи да бисмо задобили спасење својој души и припремили се за вечни живот. У том контексту и здравље и болест има своју сврху и смисао – само у контексту спасења душе.“

Даље је протојереј Јован Радовић говорио о томе како најчешће човек који је здрав, врло ретко помишља на Бога:

„Међутим, када је болестан, она му је допуштење од Господа – педагогија Божија – коју је човјек сам призвао и Господ му је управо допустио као вид љубави према њему, не би ли га вратио ка Себи, јер тек када се човек у муци, у болести, страдању – сретне са самим собом – почиње да преиспитује свој живот, који је разлог и зашто је дошао у такво стање.“

Томе у прилог је подсјетио да је и Владета Јеротић говорио да је савремена медицина тачно знала да одреди по темпераменту човјека, ако одлучи да изабере рак као болест – који ће вид рака добити.  Неки савремени грчки теолози који су истовремено и лекари кажу да када човек не може да се више носи са својим гресима он „побегне у болести“.

„Једино што се тражи у молитвама које смо вечерас читали јесте да нас Господ очисти од греха, највећег зла које може да нам се деси, на које пристајемо и бирамо као свој начин живота. Св. Никодим Агиорит каже да демон из зависти може да изазове код човека неку болест, тако да, уопштено говорећи, тајна је, зашто се неко разболи“, сматра отац Јован.

Он је казао да болест једнога човјека проузрокује не само његово спасење, већ и свима онима који о њему брину и додао:

„Треба да ставимо тачку на наш греховни живот и да живимо у заједници са Богом, и онда ћемо бити здрави духовно и душевно, а да ли ћемо бити и тјелесно здрави или болесни, мислим да тиме и не треба да се оптерећујемо. Болест у нашој Цркви се назива ‘посетом’мМилости Божије јер Бог онога кога воли, онога и кара.“

На крају свога обраћања, прота Радовић је подсетио на то да би ова Света тајна била дејствена  – потребно је да се пред Јелеосвећење човек исповеди а да се затим причести.

У наставку је служена вечерња служба, током које је верном народу подељен освећени јелеј и брашно.

Елза Бибић 

 

Pin It on Pinterest

Share This