Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. августа 1846. године контеса Катарина је поклонила имање на Превлаци Петру II Петровићу Његошу.

Катарина Властелиновић, удовица которског грофа Илије Властелиновића, тестаментом је оставила у наследство имовину на острву Превлака црногорском владици Петру II Петровићу Његошу. У опоруци коју је записао нотар Јован Абрамовић грофица је саопштила да ће владика ” моћи располагати посједом на Превлаци као властитом апсолутном својином, изузев цркву, слике, кандила, књиге и друге црквене ствари као и дотацију цркве, што мој наследник неће моћи ни продати ни заложити већ само држати и уживати вјечно”. Посјед који се простирао на једној трећини површине острвца, контеса је купила 1827. године и на њему саградила мању цркву. Црногорски владика био је само једном у посјети контеси и острву, јула 1845. године. Иако нема поузданих података о датуму њеног рођења, вјерује се да је рођена на дан освештавања темеља велике цркве манастира Савине, 1777. године. Потиче из шибенске породице Сундечић, отац Филип и мајка Јована рођена Јовић. За рисанског грофа Илију Властелиновића удала се 1807. године. Илија, са којим није имала дјеце, умро је послије пет година брака. Дио свог иметка оставио је цркви, а други Катарини за издржавање. Преко бокељског пароха Ника Косатића заинтересовала се за Превлаку, која се налазила у његовој парохији. Острво се тада налазило у посједу породице Друшко. Од последњег потомка те породице купила је западну трећину острва за 400 дуката. Сређивању острва приступила је сама, извјесну помоћ имала је само од пароха Филипа Косатића. Дјелимична обнова манастирских конака, гдје је смјестила и свој нови дом, завршена је 1830. Године. Намјеравала је да обнови велику цркву Св. Архангела Михаила, али како за то није имала новца, одлучила је да сагради нову, мању богомољу.

На дан Св. Тројице 1832. године епископ Јосиф Рајачић освештао је темеље нове цркве. За градњу је коришћен камен срушене цркве Св. Архангела Михаила и завршена црква освештана је на исти празник следеће године. Тада је зачета традиција великог народног славља на Превлаци о Тројичиндану одржала се до почетка Другог свјетског рата. На Превлаци су је посјећивали многи значајни људи, између осталих Вук Караџић и Његош, са којим се више пута састајала у Котору, на Цетињу, у манастиру Савини, а можда и у Трсту. У разбојничком препаду на острво тешко је претучена и од задобијених повреда никад се није у потпуности опоравила.  Предосјећајући крај, саставила је тестамент из којег је искључила родбину, а сву имовину, изузев цркве и црквених предмета, оставила је Његошу. Умрла је под неразјашњеним околностима. Званичне власти наредиле су сахрану у року од 24 часа, без присуства иједног лица изузев пароха Филипа Косатића, иако је у свом тестаменту тражила супротно. Обдукција није обављена и никоме није дозвољено да присуствује увиђају. По званичној верзији умрла је од упале плућа. Сахрањена је у 10 сати увече уз јужни спољни зид цркве као што је тражила у опоруци. Гроб јој је био необељежен до 1892. године. Приликом откопавања гробнице ради поправке напукле надгробне плоче 1987. године установљено је да је гроб био опљачкан непосредно након сахране. У предјелу стомака скелета нађеног у гробници пронађено је оловно зрно великог калибра. У предањима народа у Боки Которској остала је упамћена као монахиња без мантије, а народ ју је прозвао Блистава звијезда превлачка.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This