Izaberite stranicu

На данашњи дан, 25. августа 2012. године у Вашингтону је, у 82. години, умро бивши амерички астронаут Нил Армстронг, први човјек који је крочио на Мјесец.

Као командант мисије „Аполо11“, Армстронг је 1969. године приликом ступања на Мјесечево тло казао чувену реченицу: „Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство“. Мисија Аполо 11 била је последње Армстонгово путовање у свемир. Након тога постао је сарадник администатора за аеронаутику у НАСА канцеларији за напредна истраживања и технологију. Након напуштања НАСА-е, годину касније, био је предавач на Универзитету у Синсинатију, гдје је и живио. Циљ Апола 11 је превасходно био да безбједно слете, а не да се спусте на прецизно одређену локацију. Кад је радар за слијетање достигао до површине, појавило се неколико аларма због рачунарских грешака. Први аларм је био под шифром 1202, и поред њихове екстензивне обуке, ни Армстронг ни Олдрин нијесу знали о чему се ради. Они су благовремено добили информацију од контролора лета из Хјустона да аларми нијесу проблем, те да су аларми 1202 и 1201 узроковани извршним прекорачењем у рачунару лунарног модула. Извршна прекорачења су била узрокована његовом одлуком да остави укљученим радар за пристајање током спуштања, тако да је рачунар морао да обради беспотребне радарске податке и није имао довољно времена да изврши све задатке, па је одбацио нископриоритетне. Олдрин је изјавио да је то урадио с циљем омогућавања поновног пристајања на командни модул, ако буде неопходно да се мисија прекине, несвјестан да ће то узроковати стање прекорачења извршења рачунарских операција.

Кад је Армстронг примијетио да се крећу ка области слијетања коју није сматрао безбједном, он је преузео ручну контролу над лунарним модулом, и покушао је да нађе област која би изгледала безбедније, што је трајало дуже од очекиваног, и дуже од већине симулација. Из тог разлога је постојала забринутост у контролном центру да ће лунарни модул потрошити залихе горива. Након слијетања, Олдрин и Армстронг су сматрали да им је остало горива за око 40 секунди, укључујући гориво за 20 секунди које би морало да се сачува уколико би морали да прекину мисију. Анализа након мисије је показала да је у време слијетања било остало горива за 45 до 50 секунди. Слијетање на површину Мјесеца се догодило неколико секунди касније када је једна од три сонде учвршћене на три ноге лунарног модула остварила контакт са површином, свијетло на панелу лунарног модула је засијало, и Олдрин је то назвао, „контактним свијетлом“. Армстронг је угасио мотор и рекао, „заустављање“. Армстронг је најавио слијетање контролној мисији и свијету са ријечима, „Хјустон, овдје је База спокојства. Орао је слетио.“ Мада је званични НАСА план лета садржао период одмора посаде прије изласка из капсуле, Армстронг је тражио да се излазак помјери за раније. Након што су Армстронг и Олдрин били спремни да изађу, врата су отворена и Армстронг се спустио низ мердевине први. На дну степеница Армстронг је рекао, „Ја ћу сад да сиђем“. Он се окренуо и ставио своју лијеву чизму на површину Мјесеца затим је изговорио чувене ријечи, „Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство“.

Око 20 минута након првог корака, Олдрин се придружио Армстронгу на површини и постао је други човјек који крочио на Мјесец, и затим су њих двоје почели да обављају своје задатке испитивања колико лако човјек може да функционише на површини Мјесеца. На почетку, они су открили плочу у спомен њиховом лету, а исто тако су поставили заставу САД. Убрзо након њиховог постављања заставе, предсједник Ричард Никсон им се обратио телефоном из своје канцеларије. Предсједник је говорио око једног минута, након чега је Армстронг одговорио око тридесет секунди. У једном интервјуу Армстронг је објаснио да је НАСА ограничила његов боравак на Мјесецу на два сата зато што није било познато како ће свемирска одијела поднијети екстремне температуре Мјесеца.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This