Izaberite stranicu

На данашњи дан, 25. августа 1900. године умро је њемачки филозоф Фридрих Ниче.

Ничеово дјело значајно је утицало на философију XIX и XX вијека. Позната дјела: „Тако је говорио Заратустра“, „С ону страну добра и зла“, „Воља за моћ“, „Случај Вагнер“, „Сумрак идола“. Ријетко која философска концепција је доживјела толико интерпретација, ватрених одбрана и још ватренијих напада, исправних и погрешних објашњења и нових тумачења као што је то философија Фридриха Ничеа. Крај XIX и почетак XX вијека је вријеме како друштвено тако и политички потпуно затровано. Европа је у агонији, жели да се ослободи свега старог, а још увек несигурна шта је то ново чему хрли. Ново у старом, без корјенитих друштвених промјена корјенито измијенити читаву друштвену надградњу и радикално прекинути са свиме без постављања основног питања о властитој друштвено-историјској позицији – све то постаје циљ коме теже најталентованији и најснажнији, у вјечној борби са самим собом, својом интимношћу, унутрашњом нужношћу побуне и протеста. Своју философију развијао је афористички и несистематски, писану често у супротности према његовим ранијим тезама и стремљењима и у само њему својственим противрјечностима. Ничеово учење било је до те мјере злоупотријебљено да је проглашен главним нацистичким идеологом, иако то нема никакве везе са истином. Истина је да се Ниче стидио тога што је своја дјела писао на њемачком језику јер би могло изгледати да служи јачању било каквих аспирација њемачког царства.

Укратко, Ниче је у својим битним стремљењима потпуно неспојив са самозадовољним њемачким малограђанином, стубом нацистичке Њемачке, тим медиокритетом који сву своју снагу налази у припадности и слијепој покорности својој организацији. Али и поред тога, до данашњег дана он остаје погрешно схваћен и протумачен и сматран за идејног творца онога што је из дубине душе презирао. Прошлост, будућност и садашњост, по Ничеу, постају стално сада само путем вјечног враћања истог. Вјечним враћањем истог, вјечним кружењем, вријеме се сабира у једној тачки и оно само постаје безвремено. Воља за моћ мора ту безвременост издржати, и не само издржати већ и вољети такву бесциљну вјечност. Живјећи свој живот као вјечиту борбу, Ниче је свој карактер обојио мраком. Због тога је прекинуо бројна дотадашња пријатељства од којих је најзначајније било са композитором Рихардом Вагнером. Стварајући своју философију остајао је без пријатеља, нашао се у једној врсти самоизолације. Након смрти његова сестра, Елизабет-Ферестер Ниче, јавља се као уредник Ничеових дјела. Прерађујући и преправљајући рукописе како би се уклопили у националистичку идеологију Њемачке коју је заступала. Касније објављивана Ничеова дјела са њеним преправкама често су била, касније ће се утврдити, неоправдано повезана са фашизмом и нацизмом.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This