Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. августа 1836. године одреди Смаил-аге Ченгића у бици на Грахову, нанијели су тежак пораз Катуњанима и Граховљанима. У том сукобу погинуло је девет Петровића, међу којима и Његошев најмлађи брат Јоко. Дубоко погођен његовом смрћу, Његош је припремао освету Смаил-аги, која је услиједила 1840. године на Мљетичку у Дробњацима.

Ченгићи потичу из Мале Азије. Ова породица владала је градом Чангри, по којем су се по доласку у Босну прозвали Чангрлићи, касније Ченгићи. Касније досељавају у Херцеговину.

Смаил-ага, муселим гатачки, пивски и дробњачки имао је 600 харачлија и био је богат. Истакао се у борбама против Карађорђевих устаника. Био је уз Али-пашу Ризванбеговића 1832. године против Хусеина капетана Градашчевића који се одметнуо од султана. Због заслуга у гушењу побуне добио је од султана титулу паше. Смаил-ага је ријетко долазио у Дробњаке јер су му кнежеви сакупљали харач. Послије боја на Грахову Смаил-ага није долазио у Дробњаке четири године.

Владика Раде није могао опростити Смаил-аги погибију својих рођака. Његош је позвао Новицу Церовића, Шуја Караџића и попа Димитрија Головића и од њих затражио да убију Смаил-агу.  Дробњачки главари на то пристану и за то придобију цијело племе, укључујући и Ђока Маловића. Завјереници су се састали у манастиру Морача и сковали план за убиство Смаил-аге. Владика им је послао нешто муниције. У убиству ће учествовати Дробњаци, Ускоци, Морачани, Ровчани, Бјелопавлићи и Пипери. Дробњаци се 1840. године одметну од Турака. Да би Смаил-агу домамили у Дробњаке, Ђоко Маловић му је написао писмо у коме га обавјештава да се Дробњаци буне и да се у народу прича да Смаил-ага не смије да дође. Рустем, син Смаил-аге, дође у Дробњаке, али му ови не дадоше харач и он се врати оцу.

Смаил-ага у септембру 1840. године са око педесет харачлија обилази Пиву. Ноћио је у Пиви двије ноћи, другу у Пивском манастиру. У Пиви је узео неколико дробњачких талаца и послао их у Мостар. Главари дробњачки наговоре Смаил-агу да се премјести на Пошћење и овај то прихвати. Ту дође и Новица Церовић на кога је Смаил-ага био љут јер се није раније појавио. Дробњаци, у жељи да Смаил-агу увуку што дубље у дробњачку територију, изјаве да су му вјерни и покорни, а он им повјерује. Новица Церовић је наговорио Смаил-агу да дође на Мљетичак. Смаил-ага покрене војску на Мљетичак. На Мљетичку је Шујо Караџић дочекао Смаил-агу и била је гозба под шаторима. Измјењивали здравице Шујо и Смаил-ага. Пила се медовина, замућено вино и кафа. Дробњачки кнежеви су на Мљетичак донијели харач Смаил-аги. Шујо Караџић и Дробњаци састали су се у Буковици са Новицом Церовићем са којим су дошли Ускоци. Ускоро су им се придружили Морачани, Ровчани, Пипери и Бјелопавлићи. Стотину људи ноћу је кренуло из Буковице на Мљетичак. Ноћ је била облачна. Био је прохладан вјетар и било је магле. Већ је почело да свиће, али због облака и тмурног времена турске страже их нису примјетиле. До пред зору Смаил-ага је пушио наргилу, а пред зору је заспао. У зору, када су се дијелили ноћ и дан извршен је напад на Смаил-агу. Турци су спавали када је напад почео. Почетак напада означио је Шујо пуцњем из кубуре.Тада и остали испале плотун на Турке. Напад је извршен са свих страна. Под кишом метака, по логору су Турци падали на земљу која је убрзо била прекривена турским лешевима. Смаил-ага је изашао из шатора. Заустио је да затражи коња, али био је мртав прије него је пао на земљу. Остали Турци, кад виђеше да је Смаил-ага погинуо, разбјеже се. Сама битка је кратко трајала. Погинуо је Смаил-ага Ченгић и уништен је већи дио његове војске. Свега двојици Турака пошло је за руком да побјегну.

На Цетиње је вијест о погибији Смаил-аге донио Макарије Шумадинац, калуђер манастира у Бијелој. Његош му је поклонио златни крст. Овог калуђера при повратку ухвате Турци и убију га. Дробњаци су послије смрти Смаил-аге отишли код Његоша и предали му Смаил-агину главу, оружје, сат, златну опрему и агине коње. На Цетиње су отишли Новица Церовић и брат му Стојан, Шујо Караџић, Мирко Алексић, Милић Томић, Радивоје Вилотијевић и др. Примивши из Алексићевих руку главу Смаил-агину, Његош повиче: „Дође ли да ми се поклониш, јадни Смаиле!“ Три дана трајало је на Цетињу весеље.

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This