Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. августа 1864. године потписана је Прва женевска конвенција. На међународној конференцији 12 држава приступило је Конвенцији која је данас позната као Прва женевска конвенција. Поред правила која регулишу положај и поступање са рањеницима и болесницима у рату, Конвенција је дефинисала и знак заштите, црвени крст на бијелом пољу.

Данас Женевске конвенције престављају низ од четири међународна споразума, које су потписале и ратификовале 196 држава са циљем заштите живота и достојанства током оружаног сукоба, као и ограничавања средстава и начина ратовања како би се смањиле непотребне патње и разарања. Женевске конвенције су низ од четири међународна споразума потписаних у Женеви (1864. 1906. 1929. и 1949. године), чиме су успостављени хуманитарни принципи по којима су земље потписнице обавезне да се понашају према непријатељским војницима и цивилима за вријеме ратних сукоба. Кршење Женевских конвенција постојало је и постоји међу странама у свим сукобима. Из тих разлога формиран је Међународни суд правде као и ad hoc основани судови по одлукама УН.

Највећи допринос побољшању положаја рањеника, болесника и бродоломника свакако је учињен усвајањем Женевске конвенције из 1949. године. Првом Женевском конвенцијом значајно је проширена заштита рањеника и болесника у оружаним сукобима на копну док је Другом женевском конвенцијом побољшана протекција рањеника, болесника и бродоломника који се нађу на мору. Међутим, ове конвенције су ограничиле заштиту превасходно на рањенике, болеснике и бродоломнике у оружаним снагама а њихов главни недостатак био је у томе што наведени појмови нијесу били прецизно дефинисани услед чега је био споран и домашај релевантних одредби. Ови недостаци отклоњени су допунским протоколом. Протоколом су изједначена војна и цивилна лица. Ипак, треба имати у виду да рањеници, болесници и бродоломници који припадају оружаним снагама, за разлику од цивила истог статуса, након што падну у руке непријатељу добијају статус ратних заробљеника, тако да се могу користити кумулативном заштитом. Што се саме заштите тиче, предвиђено је да ова лица у свакој прилици буду поштована и заштићена. Са њима се у свакој прилици мора поступати хумано, и мора им бити пружена, у што краћем року и без икакве дискриминације, љекарска помоћ и њега коју захтијева њихово стање. Изричито су забрањена угрожавања њихових живота и личности, а нарочито убиства, мучење или вршење биолошких експеримената. Позитивне обавезе укључују дужност проналажења и прикупљања непријатељских рањеника, болесника и бродоломника и пружање његе овим лицима. У те сврхе војна власт може позвати на милосрђе становништво ради добровољног прикупљања и његовања ових лица, као и заповједнике неутралних трговачких бродова, ради преузимања и неговања рањеника, болесника и бродоломника као и ради прикупљања мртвих. Такође, предвиђена је обавеза страна у сукобу да у што краћем року идентификују и попишу рањенике, болеснике, бродоломнике и мртве који су пали под њихову власт, и да преко својих националних бироа, ове податке доставе Централном бироу Међународног комитета Црвеног крста у Женеви.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This