Izaberite stranicu

На данашњи дан, 22. aвгустa 1978. године умро је предсједник Кеније и публициста Џомо Кенијата, један од најистакнутијих афричких бораца против колонијализма. Био је предсједник Кенијског афричког савеза који је 1963. године изборио независност земље од Велике Британије, затим премијер, а онда шеф државе.

Џомо Кенијата се сматра оцем кенијске нације, и због тога и назив Кенијата (Отац Кеније). Аеродром у Најробију носи његово име као и велики број институција у Кенији, улице, главни тргови итд… Кенијата је примљен у Законодавно вијеће Кеније послије пуштања из затвора. Од 1961. до 1962. године водио је делегацију КАНУ-а (Кенијске афричке народне уније) на прву и другу Ланкастерску конференцију у Лондону гдје се разматрало о кенијском уставу. Избори су одржани у мају 1963. године, главни конкуренти су били Кенијатина КАНУ (унитарсти) и КАДУ (која се залагала за федералну државу). КАНУ је побиједио освојивши 83 мјеста од 124 укупно. Кенијата је постао премијер аутономне кенијске владе, док је краљица Елизабета II остала вођа државе. Залагао се да бијелци досељеници не напусте Кенију и пропагирао помирење. Кенијата је задржао улогу премијера послије независности која је проглашена  децембра 1963. године. 1964. године Кенијата је постао предсједник када је успио да излобира да парламент промијени устав, од Кеније начини републику, те је постао извршни предсједник: шеф државе, предсједник владе, као и врховни заповједник оружаних снага.

Владао је Кенијом на слични начин као и што су остале афричке вође у то доба. Његова политика се базирала на постепеној арфиканизацији владе, кроз задржавање великог броја службеника из Европе, и њихово полако замјењивање Кенијцима. Новембра 1964. године КАДУ се званично распала, и њени представници су се придружили КАНУ-у, формирајући једну партију. Кенијата је поново изабран без противкандидата, наставио кориговање устава, и јачао своју моћ. КАНУ је остала као једина политичка партија у Кенији. До краја његове владавине, Кенија је била једнопартијска земља и Кенијата је користио методе од казне до родољубља, као и пажљиво постављање људи у државни апарат, како би се што дуже одржао на власти. У неколико наредних мандата опет је представљао јединог кандидата за предсједника, те је остао на челу државе све до своје смрти 1978. године.

Кенијата, како је био познат међу масама, је био важан и утицајан државник у Африци. Сматра се да је он један од заслужних што је Кенија постала независна као и да је од ње направио релативно просперитетну капиталистичку државу. Водио је умјерено прозападну политику, као и антикомунистичку економску филозофију и спољну политику. Међутим превидио је неке кључне ствари, попут реформе власништва, стварање нових институција, као и чланство Кеније у Уједињеним нацијама. За вријеме његове владавине оформљена је релативно мирна и стабилна држава, развијала се економија и привлачене су велике количине страног капитала, те самим тим и створена црна кенијска средња класа.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This