Izaberite stranicu

О значајном јубилије 580 година побједе православља над Фирентинском унијом синоћ су на Тргу од ћирилице у Херцег Новом говорили др Далибор Петровић (Фоча), протојереј-ставрофор др Дарко Ђого (Фоча) и др Зорица Никитовић (Бања Лука).

Професор Далибор Петровић је мишљења да је Фирентинска унија важна зато што представља раздјелницу историјских догађаја који су обиљежили епохе послије ње и што је Римокатоличкој цркви указала на који је начин могуће утицати на православне на Балкану и Русији.

По његовом мишљењу иако сам назив унија говори да се ради о савезу, овако склопљена Фирентинска унија са православне тачке гледишта је представљала све друго само не то: 

“Унија је служила да разгради ткиво православне Цркве и на одређени начин омогући боље позиције Римокатоличке цркве у њеном походу према православљу и преотимању тог црквено-правног поретка на цјелокупном простору гдје данас православље постоји.”

Данас када имамо 23 унијатске организације по свијету, треба говорити о ономе шта се дешавало прије 580 година, става је професор.

“Оно чиме се посебно поносим као историчар Српске цркве је податак да те 1439. године унију није прихватила Српска православна црква и она је кроз цијелу своју историју била борац против те тенденције слабљења православља”, казао је др Петровић, додајући да унијаћење ових простора није престало тада, већ је настављено и касније, нарочито током 20. вијека.

Протојереј-ставрофор др Дарко Ђого је нагласио да је јубилј 580 година побједе православља над Фирентинском унијом значајан из више разлога управо због савремних тенденција евентуалног покушаја обнављања пројекта Уније.

Отац Дарко је је казао да је данас на снази обнова пројекта Фирентинске уније, показавши то на примјеру Украјинске цркве и недавно томоса који је Цариградска патријашија издала тзв. Украјинској православној цркви.

“Та идеја да је цариградски патријарх нека врста покровитеља Уније се појављује као показатељ кризе Истока. Али, треба знати да је Запад у још већој кризи мада то не жели да призна. Данас је Исток врло битан Западу, а то је оно што су Грци заборавили у средњем вијеку. Унија је мотор агресије према православљу што се најбоље види у примјеру Пилипенде Симе Матавуља, гдје његовог јунака Пилипенду нагоне да превјери да би се завршило оним ја сам човјек царске вјере.”

Професор је говорио о начину на који се Унија кроз вријеме представљала и увођена на више простора и направио низ паралела са садашњим тренуцима.

“У 15. вијеку у Ромејском царству народ је тај који даје подршку једној релативно малобројној заједници: Епископу Св. Марку Ефеском, који је утамничен и светогорским манастирима који у највећем броју нијесу прихватили Унију. Народ је тај који држи тај антиунијатски осјећај, има завјетно памћење. Ако прихвати Унију постаће неко други и издати самога себе, док ако не прихвати Унију наићи ће политичка пропаст, као што је пад Цариграда, али ће успјети да обнови своје снаге и остане вјеран самом себи.”

Многи епископи који су били проунијатски расположени због страха од народа који је остао вјеран православљу, попуштају, тако да нијесу били у стању да спроведу Унију.

“Ма колико се данас понављале исте реченице и ма колико неко говорио да је у политичком смислу једина алтернатива неки нови унионистички пројекат, наш осјећај вјерности Христу и истини православља је онај који побјеђује”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.

Др Зорица Никитовић је на тему “580 година побједе православља над Фирентинском унијом и борба против православља данас“ говорила на основу књига историчара Момчила Спремића и Законоправила Светога Саве, као и властитих опсервација.

Весна Девић

 

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This