Izaberite stranicu

Светом литургијом која је служена у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа, прослављен је празник Преображења Господњег које се збило у Јерусалиму пре нешто више од 2000 год.

Празничним сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја – ставрофора Милете Кљајевића и јереја Блажа Божовића.

Праћени верним народом за певницом су одговарали појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени појцем Луком Павићевићем.

По примању Светих Христових дарова, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, протојереј Јован Радовић.

Говорећи о празнику отац је описивао шта се све збивало на Таворској гори на коју је Господ повео три ученика Своја – Петра, Јакова и Јована који су видели Господа који је сијао више од сунчеве светлости.

„Каже се код свих јеванђелиста да Господу лице сијаше као свјетлост а хаљине Његове бијаху бијеле као снијег и видјеше два човјека који говораху са Господом, такође у сили, слави и у свјетлости – и препознаше Духом Светим да су то Пророк Мојсије и  Пророк Илија.“

Прота Радовић је објаснио да није случајно то што су се појавили управо они пошто је Мојсије писац Закона јеврејском народу а Илија је највећих од пророка.

„Господ тиме потврђује оне своје ријечи да Закон и Пророци важе до Њега а од Њега почиње ново Царство Божије – Царство мира, мудрости и силе.“

Дакле, видевши ту сцену – Господа како светли у светлости која није имала никакву везу са овим светом – чуше како разговара са Мојсијем и Илијом, рекавши да ће сићи у Јерусалим и пострадати, бити издан и разапет, да ће умрети и трећег дана васкрснути.

А Петар, одушевљен свиме тиме што чује и види – ускликује Господу срцем, душом, језиком и говори Господе добро нам је овдје бити. Хајде да направимо три сјенице (колибе), једну Мојсију, једну Теби, једну Илији.

„У том моменту појављује се бијели облак који је потпуно прекрио апостоле и гору Тавор из које се чуо као глас грмљавине: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, Њега послушајте – где се Бог Отац јавља кроз тај облак“, објаснио је прота, рекавши да се већ 2000 година, сваке године на Тавору око поднева појављује  огроман бели облак, било да сунце греје или киша пада – и да је то управо онај облак из кога су се чуле те речи.

Објаснивши да Црква прославља данашњи празник јер је на тај дан прослављена Божанска природа Господа Исуса Христа, подвукавши, да они који преносе како је протекао живот Господњи на земљи, кажу да се Он никада није насмејао, док је на њој 33 год. живео;  управо зато што је видео колико је зло у људском роду и колико је човек зао.

„Он је дошао у ту таму људску, да нам освјетли пут, покаже стање у коме се налазимо, како треба да живимо и гдје треба да се вратимо“, казао је отац.

Објашњавајући какве везе овај празник има са нашим животима данас отац Јована је рекао да се нећемо спасити.уколико се не преобразимо у овоме животу и не доживимо ту светлост благодати Божије

„Та свјетлост које се појавила на Тавору је нетварна, нестворена светлост Божија – Благодат Божија.“

Подсетио је на разговор који је Св. Серафим Саровски водио са Мотовиловим – који је желео да сазна како изгледа Царство Божије и благодат Божија – а који се одвијао током зиме, испред колибе Старца Серафима.

„У том моменту када се старац помолио Богу, чудесна светлост се појавила и топлота је настала на – 30 степени. Мотовилов који је описивао тај догађај каже да никада тако нешто није осетио.“

„Видимо да је Св. Серафим могао својом молитвом да изазове моменталну пројаву те свјетлости која се на Тавору пројавила из Божанске природе Христове а коју посједују православни хришћани који живе по заповестима Божијим и који се кају за све своје гријехе и остају у заједници Божијој.“

По речима Св Серафима Саровског, како је казао прота, суштина нашега живота је стицање благодати Духа Светога кроз Свете Тајне које нам Црква нуди јер Га ми не можемо изазвати својом вољом пошто Он долази ненаметљиво, дише где хоће; то је Дух  мира, чистоте и радости.

Нагласио је да смо ми као хришћани призвани да преобразимо сами себе благодаћу Божјом – јер не можемо сами себе спасити.

„Ниједну страст не можемо да побједимо без помоћи благодати Божје коју стичемо кроз молитву и све Свете тајне које нам се у Цркви дају. “

Тако је од памтивека остао обичај да се на данашњи дан грожђе освештава које се по црквеном правилу није јело до Преображења, док се не освешта у Цркви.

Завршавајући своју беседу прота Радовић је истакао да је у манастирима некада постојала велика казна за калуђере који раде у винограду а који би пробали грожђе пре Преображења – што није, како је истакао, лоша педагошка мера зато што нас Црква учи да слушамо Мајку Цркву; тако да чисто ради послушности Цркви грожђе данас освештавамо да бисмо га касније користили на здравље и радост.

Уз послужење, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у гостопримници Светогеоргијевског храма.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This