Izaberite stranicu

Светим евхаристијским сабрањем којим је јутрос служено у храму  под Горицом – прослављен је дан када се Црква Христова молитвено присећа Свете Ноне, мајке Св. Григорија Богослова и мученичког страдања војника Евсигнија.

Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење свештенослужитеља овог храма: протојереја – ставрофора Милете Кљајевића, протојереја – ставрофора Драгана Станишића и ђакона Ивана Црногорчевића.

По освећењу дарова предложења и примања Свете тајне причешћа, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.

Говорећи о данашњој поуци коју смо чули – када је Господ ходао по мору док су апостоли били у лађи, очекујући Га, прота Радовић је описао ситуацију која се одигравала на Генисаретском језеру.

„Барка је била – најобичнији рибарски бродић, на коме се налазило 12 апостола; у том моменту се дешавала бура и питање секунде је било када ће се преврнути сви заједно у том бродићу.“

А будући у потпуном страху за своје животе, апостоли видеше Господа који хода по мору. Препаднути, јер никада не видеше да неко хода по води и да не пропада помислише да виде неку утвару, подсетио је отац. На Петрове речи: Господе ако си Ти, кажи ми да дођем ка Теби по води, Господ га позива: Ходи!  Петар излази из лађе и креће ка Господу и иде по води.

„То је чудо данашњега Јеванђеља да човјек, као и ми, апостол Петар иде по води, све до онога момента, док гледа у Господа“, казао је отац. По тумачењу Св. Теофана затворника, како је отац нагласио, све док је Петар гледао у Господа и док није скретао пажњу на друге стране око Њега, он је ходао по води; оног момента када је скренуо на кратко поглед са Господа, почео је да тоне јер је посумњао, препао се. Видео је велике валове и изгубио тај контакт и очима и душом и срцем са Господом и зато је почео да тоне, објаснио је прота.

Даље је подсјетио да је Господ на Петрово запомагање пружио руку и рекао: Зашто посумња маловјерни!? Кад су ушли у лађу море се потпуно умирило.

„Колико поука из ове чудесне приче можемо да извучемо“, упитао је прота Радовић.

„Прва и основна јесте да смо сви ми људи и цјелокупни наш живот –  море узбуркано, али, ми вјерујемо да у сваком секунду Господ брине о нашем животу и о нама самима. И све док то знамо и вјерујемо и све док гледамо у Господа и идемо за Њиме, не можемо се изгубити, а сваки дан су искушења, невоље, буре, муке… „, нагласио је отац.

Појаснио је да се то догађа код свакога човека, код некога мање, код некога више, код некога је данас затишје и мирно море, а сутра ће бити валови и ветрови. Нема човека у овом свету, како је казао, који не страда било од природних појава или од греха који је у нама, од страсти, ближњих и даљњих својих.

Затим је протојереј Јован Радовић подсетио на речи Св. Владике Николаја Велимировића, који говори: Много вере, мало бриге – много бриге, мало вере. А и сам Св. Апостол Петар у својој посланици, каже – Не брините се ни за што, све своје бриге пребаците на Господа, јер се Он стара за вас.

 „И Господ сам каже – што се бринете за сутра, погледајте и врапце у пољу, сваки дан имају да једу и Господ брине о њима – а зашто се ви бринете маловјерни ? “

Тако и ми треба да вјерујемо неподјељена срца, казао је отац да је Господ увијек са нама и да брине о сваком тренутку нашега живота.

„Треба да Му се молимо, али ако не добијемо у молитви тражено, треба да будемо упорни и истрајни, као она жена Хананејка – јер најчешће не добијамо одмах; из разлога што нам можда није у том моменту на спасење и на суштинску потребу. “

Подвукао је да је посебно битно да не сумњамо у Њега. И да бежимо у Цркву, јер то је та барка која у ствари симболише Нојеву барку.

„Ту долази Христос Господ кроз Свету тајну причешћа, улази у нас, као што је тад ушао у лађу и настаје мир и тишина. Када Господ уђе у нас тек тада настаје мир и тишина у душама нашим, ако смо достојни да примимо Спаситеља Свога у себе“, казао је отац Јован додавши да је суштински разлог да човек не може да се причести уколико носи мржњу у срцу своме и не опрашта онима који су се о њега огрешили.

Пожелевши на самоме крају свога обраћања да нам Господ дарује праву и истинску веру да у миру наставимо Богородичин пост, у част Матере нашега Господа Исуса Христа.

Заједница свештенослужитеља и парохијана настављена је у црквеној гостопримници храма под Горицом.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This