У оквиру културне манифестације „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом на Тргу херцега Шћепана одржан је програм посвећен новом српском светитељу Севастијану Дабовићу.
О овом угоднику Божијем говорили су Марко Кљајевић и Јелена Хинић.
Животни пут знаменитог Бокеља, Светог Севастијана Џексонског, првог српског православног апостола у Америци, који је рођен 1863. године у Сан Франциску као Јован Дабовић, био је тема Трга од ћирилице у Херцег Новом, родном крају његових родитеља.
Због свега што је учинио за Цркву, свој народ и вјеру 2015. године је канонизован за светитеља.
Осврћући се на готово педесетогодишњу прегалачку дјелатност овог светитеља којим се поноси Бока, Марко Кљајевић је казао да је овај човјек задужио Српски народ и навео све важније дјелове његове биографије.
– Отац Севастијан је предузео мисионарска путовања до православне мисије у Јапану, која га је дуго занимала и инспирисала. Једном ријечју садржајна света топографија за једну свету биографију. Током свог живота прешао је Атлантик чак 15 пута, а Тихи океан девет пута. Послије последње пловидбе Атлантиком дошао је у Србију и ту остао до краја живота. Животне сеобе нијесу могле да га удаље од истинске Небеске отаџбине, какву на земљи оличава света Жича – казао је Кљајевић и подсјетио да су 2007. године мошти архимандрита Севастијана Дабовића из Жиче пренесене у Америку и похрањене у Цркви Светог Саве у Џексону у Калифорнији, у прву од многобројних цркава коју је отац Севастијан основао још 1894. године.
– Вечерас су Бока и њен вјерни народ на нашем Тргу од ћирилице одали пошту свом великом просветитељу Севастијану Дабовићу. Прошле године на истој овој манифестацији говорили смо о владици Мардарију Ускоковићу. Ријеч је о два духовна горостаса који су крајем 19. и почетком 20. вијека просвећивали и ширили православље у Америци и тиме стали раме уз раме са Русима и другим просветитељима православља у Америци коју су градили и наши Бокељи, Херцеговци, Црногорци и други Срби који су живјели у Америци. Свети Севастијан је дао духовни благослов бројним добровољцима који су похитали да помогну Црну Гору те 1916. године и многи (њих око 300) свој живот су завршили у несрећи брода који је потопљен у Медови. Треба овог пута рећи да је књаз Никола 1894. послао заставу своје кнежевине на дар Цркви Светог Саве у Џексону – казао је, између осталог, протојереј ставрофор Радомир Никчевић.
Историчар умјетности и иконописац Јелена Хинић из Београда је урадила икону Светог Севастијана Дабовића.
– Икона је молитвени предмет. Ово је мој дуг и захвалност према светитељу чији су коријени овдје из ваших крајева и човјеку који је свој живот преобразио у подвиг. Овом иконом, као и свим осталим које сам радила, желим да охрабрим свој народ у искушењима ових тешких времена која ће лакше издржати знајући да нијесу сами – казала је Јелена Хинић.
Поштовање лика и дјела
– У протеклих скоро 69 година од упокојења Севастија наши православни хришћани су све дубље и све више исказивали поштовање његовог лика што је потврђено и канонизацијом. “Света личност која је сијала ријеч Божју на овим просторима, науку јеванђељску, прије свега, нашем народу, али и свима другима који су били жељни и који су отворили срца своја да приме науку Божју” – цитирао је Патријаха Иринеја Марко Кљајевић.
Извор: Дан