Izaberite stranicu

На данашњи дан, 16. августа 1804. године први пут је додијељено високо француско одликовање „Орден Легије части“.

Револуција 1791. године укида сва одликовања старог режима и Наполеон Бонапарта  предлаже ново војно и цивилно одликовање. Овај предлог изгласан је као закон Републике. Орден је додијељиван искључиво за заслуге за државу и народ које трају више од 20 година. Степени ордена Легије части били су и до данас остали: најнижи степен – витез Легије части – медаља, виши степен – официр Легије части, од њега виши степен – командант Легије части, и још значајнији степен – високи официр Легије части – розета. Затим слиједе два највиша степена истог овог ордена: високи крст Легије части и највиши степен високи мајстор (вођа) Легије части. Орден се додијељује у просјеку сваких пет до шест година. Орден Легије части добиле су и многе школе у Француској, француски универзитети, Црвени крст Француске и француске жељезнице. Мало ко зна да је свега пет градова у свијету одликовано француском Легијом части и да се међу њима налази Београд. Године 1924. Године одликован је Београд, а орден је српском градоначелнику уручио лично маршал Франше д’Епере. Поред Београда, орденом француске Легије части одликовани су још и град Лијеж, Луксембург, Волгоград  и Алжир.

Стара француска пракса предвиђала је да потомци одликованих највишим одликовањем у три генерације без прекида имају и сами право да затраже одликовање. Ова пракса у ствари никада није укинута, тако да и данас потомци Француза одликованих у три генерације у начелу могу и сами да траже ово високо одликовање. Оваква пракса је вероватно хтјела да укаже на поштовање породица које су у континуитету својим дјелима задуживале француску државу, односно француску историју. Петар I Карађорђевић и краљ Александар добитници су највишег француског ордена. Носиоци војног ордена били су и кнез Павле, Живојин Мишић, Драгутин Гавриловић, као и Милунка Савић. Као што то у историји људских вредновања увијек бива, десило се и да понеко одбије високу част. У новијој историји глумица Брижит Бардо одбила је да прими орден Легије части. Са много више образложења и разлога, писац Жан-Пол Сартр одбио је орден Легије части и у свом бунтовничком маниру, као што је био одбио и Нобелову награду, остао доследан својој идеји протеста, неконформизма и испитивања смисла и бесмисла живота. Албер Ками такође је одбио високи француски орден.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This