Izaberite stranicu

На данашњи дан, 10. августа 1793. године музеј Лувр је званично отворен у Паризу. Лувр је један од највећих и најпознатијих музеја на свијету. Налази се на десној обали Сене у Паризу. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до XIX вијека. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 м². Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосјећенији музеј у свијету, кога радним данима посјети у просјеку 15.000 туриста, од чега су 65 % страни туристи. Музеј Лувр се налази у Палати Лувр која је зачета изградњом тврђаве у касном XII вијеку у вријеме владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор. Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон. Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао мјесто гдје је била изложена краљевска колекција умјетничких предмета. Од 1692. године ту је смјештена збирка античких скулптура. Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре.

На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката. За вријеме Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. године одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дјела. Музеј је отворен 10. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. године. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име.

Послије Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дјела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у вријеме владавине Луја XVIII, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. године колекције су подијељене у 8 кустоских одјељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска умјетност, скулптура, декоративне умјетности, сликарство, графике и цртежи.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This