Izaberite stranicu

На данашњи дан, 2. августа 1903. године почео је Илинденски устанак у Македонији. Вођен је против Османског царства, за аутономију Македоније.  Устанак је организовала Унутрашња македонска револуционарна организација а највећи замах устанак је имао у Битољском револуционарном округу. Устаници су пресјекли телеграфске и телефонске жице, нападали беговске куле и посједе и мјесне гарнизоне и порушили мостове. Крушево је освојено нападом на касарну, пошту, зграду општине и друге објекте. У њему је успостављена скупштина од 60 чланова. Проглашена је Крушевска Република, прва република на Балкану у то вријеме, а Никола Карев је изабран за њеног предсједника. Формирана је скупштина која ће да изабере републичку владу. Влада је издала документ под именом Крушевски манифест, који је одређивао циљеве устанка и организовање аутономије Македоније након устанка. Османске власти су спровеле контранапад, 20.000 турских војника под командом Бахтијар-паше опколило је Крушево. Крушевски револуционари, којих је укупно било 1200, заузели су одбрамбене положаје. Бахтијар-паша је позвао устанике да се предају, али они су то одбили. Након бомбардовања града Турци су са свих страна ушли у Крушево. У чети војводе Питу Гулија сви су изгинули. Штаб, на челу са Николом Каревим, пробио се низ турски кордон. Међутим, устаници су побијеђени.

Крушевска република трајала је само десет дана. Османлије су затим вршиле одмазду над становништвом Крушева. Следећа три мјесеца Османлије су хватале и убијале устанике по Македонији. Последице устанка биле су трагичне. Изгорело је 12.400 кућа, 70.836 људи је остало без домова, из Македоније је избјегло 30.000 људи, било је убијено 8.816 људи, жена и дјеце. У Битољском вилајету је изгорело 108 села, која су потпуно уништена. Неуспјехом Илинденског устанка, ситуација у Македонији се знатно промијенила. У њу су довођене ефикасније турске чете, а долазиле су и чете из Србије, Грчке и Бугарске које су се бориле против Турака. У Македонији су ојачали тзв. врховисти, присталице Врховног македонског комитета, политичког тијела које је успоставила Бугарска и које је имало за циљ бугаризацију словенског становништва Македоније и њено припајање Бугарској.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

 

 

 

 

 

 

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This