Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. јула 1885. године умро је амерички генерал и државник Јулисиз Симпсон Грант, врховни командант армије Сјевера у грађанском рату и предсједник САД.

Грант је био амерички војсковођа и писац познат као један од најзаслужнијих личности за побjеду Сjевера у Америчком грађанском рату, али и као 18. предсjедник САД. Војну академију завршио је  у Вест Поинту, а када је избио Амерички грађански рат ступио је у армију Сjевера. Убрзо је постао бригадни генерал. Грантова виксбуршка операција, коју многи држе једном од најблиставијих у историји ратовања, је прво одсjекла Виксбург од линија снабдијевања, а потом након битке код Чемпион Хила натјерала јужњачке снаге у зидине Виксбурга. Опсада града се завршила јужњачком предајом. Њоме је Конфедерација пресјечена напола, а Сјевер стекао контролу над кључном саобраћајном комуникацијом. Уз битку код Гетисбурга, која се завршила исти дан, тај се догађај се сматра прекретницом након које Југ више није имао никакве шансе да добије рат. Међутим, рат се наставио. У септембру су јужњаци предузели офанзиву у источни Тенеси, поразили сјеверњаке у бици код Чикамуге и блокирали сјеверњачки гарнизон у граду Чатануга. Грант је у октобру успио да деблокира гарнизон, а у новембру у одлучној бици код Чатануге тешко је поразао јужњаке и тако створио базу за будући продор у Џорџију. Све је то Линколна увјерило да је Грант права личност за мјесто врховног команданта снага Уније. На то је мјесто именован у марту 1864. године и одмах је разрадио стратегију којој је циљ био Конфедерацију напасти из неколико праваца истовремено, раздвојити је на неколико дјелова и лишити је сировина и других ресурса за даље вођење рата. Грант је потиснуо снаге Југа и у бици код Ричмонда принудио је генерала Лија, врховног заповједника снага Југа, на капитулацију, чиме је рат завршен. Грант је приликом предаје инсистирао да се према пораженом непријатељу добро поступа, како би се што више очувао његов понос и тако олакшало помирење након рата који је и дан-данас најкрвавији у америчкој историји. У периоду непосредно након рата Грант је уживао зенит популарности. Нови предсједник Ендру Џонсон, замјеник убијеног Линколна, именовао га је првим генералом армије у америчкој историји. Формално је постао члан републиканске странке и на конвенцији прихватио кандидатуру за предсједника. У новембру је релативно лако побиједио демократског кандидата Хорејшија Симора. Грант је лако добио другу републиканску номинацију и на тим изборима је добио још већи број гласова. Међутим, САД је захватила велика економска криза. Следеће године су демократе освојили већину у Заступничком дому Конгреса, први пут након грађанског рата. Други мандат су обиљежили корупцијски скандали. Због тога је Грант, одлучио да не конкурише за трећи мандат.

У својим мемоарима Грант је искористио прилику да искаже своје мишљење о многим важним догађајима, па је тако мексичко-амерички рат назвао „злочином због кога је Бог Америку казнио грађанским ратом“. Међутим, мемоаре је завршио у оптимистичном тону, тврдећи како ће САД бити једна од главних свјетских сила у XX вијеку. Грантови мемоари су доживели велики успјех и прехранили његову породицу. Данас се сматрају једним од најбољих војничких мемоара у историји, односно једним од највећих дјела у америчкој и свјетској књижевности.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This