Izaberite stranicu

Протојереј-ставрофор Слободан – Бобан Јокић, архијерејски намјесник никшићки одржао је у Горњем манастиру Острог предавање на тему „Свакодневни живот хришћана” у присуству Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и великог броја вјерног народа.

Отац Слободан је казао да је једна од највећих трагедија савременог човјека самоћа: “Бити сам то је пакао јер Господ нас управо и позива у заједницу и Црква јесте заједница!”

Подсјетио је на Житије Марије Египћанке које је веома потресно, посебно на тренутак кад није могла да уђе у Храм Васкрсења у Јерусалиму, зато што се као блудница ругала Господу, хришћанима, скрнавила ходочаснике. Мишљења је да је тај тренутак, кад је схватила да је сама и да једина не може да уђе у храм, отрезнио да постане велика светитељка, подвижници и покајница. Одласком у пустињу из те самоће нашла је Господа, ту заједницу да не буде више сама. На крају њеног живота њену самоћу и празан живот који је имала је запечатио старац Зосима који је причестио:

“Светим причешћем уствари је посвједочено њено истинско покајање и враћање у црквену заједницу и, оно што је најбитније, она је кроз то схватила да није сама, да одлази своме Господу.”

Појаснио је да оно што нас данас убија у овоме свијету, који је сваким даном све бржи, то што нам се све даје, али нам све не користи.

“Треба васпитавати дјецу у овом свијету коме је све доступно. Треба свједочити Христа у овај пустињи људског страдања и патње, свједочити и наћи ту оазу живота – Христа. И то да свједочимо другоме човјеку и да му кажемо да постоји други пут. Као хришћани смо позвани да сваког трена то живимо и свједочимо.”

Цитирајући Фјодора Достојевског поручио је да се не бојимо гријехова људских: Волите човјека и у гријеху његовом, мрзите његов гријех:

“Али волите човјека, јер је то слика Божанске љубави и врхунац љубави на земљи. Тако хришћани живе кроз вјекове и свједоче ту пуноћу живота.”

Говорећи о томе како смо допустили себи да живот пролази мимо нас и да немамо радости сусрета, да нам је све празно и бесмислено, досадно, отац је казао да то човјек хришћанин не би требало да осјећа:

“Зато нам је тај тренутак отрежњења, тај тренутак покајања, окретања ка Господу веома битан и да се њега увијек сјећамо јер смо и на крштењу добили печат да смо се одрекли ђавола а да смо се сјединили са Христом. И никакав пад, гријех, не могу бити коначни и бесповратни у животу хришћанина, јер нада на Божије милосрђе и знање о Његовом Васкрсењу нам даје могућност да се изнова враћамо на пут истинске, праве вјере.”

Казао је да је то оно на шта смо позвани и на шта нас учи Свети отац Василије чије нас мошти грију и кријепе свједочећи ову истину коју је и он живио као хришћанин у своме времену, које је било теже можда него наше.

“Његово страдање које је подносио са трпљењем и љубављу, његова вјера које се никада није одрекао, ова стијена коју је оплеменио и постала Божија стијена и његове молитве и исцељења која нам се данас дешавају, оне треба да су нам још једно свједочанство какав сваки дан нашег живота као хришћанина треба да буде. Сваки тренутак нашег живота који живимо треба да буде испуњен тим и таквим примјерима као што је Свети отац Василије Острошки Чудотворац.”

На крају је протојереј-ставрофор Слободан – Бобан Јокић истакао да је владика Амфилохије један од оних људи који иду путем Светог Василија и да је учитељ свима нама.

Весна Девић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This