Izaberite stranicu

На данашњи дан, 19. јула 1989. године  Народна скупштина Пољске изабрала је генерала Војћеха Јарузелског за предсједника Пољске.

Генерал Јарузелски једна је од најконтроверзнијих личности послијератне историје Пољске, што су илустровале и редовне демонстрације његових присталица и противника испред његове куће у Варшави у вријеме када је Јарузелски увео ванредно стање. „Ако сам неком нешто скривио, свјесно или нехотице, извињавам се“, више пута је посије пада комунизима тражио опроштај од Пољака, али, као и већина Пољака у анкетама, тврдио је до краја да је његова одлука да 1981. године угуши радничка и грађанска права Пољака била исправна, како то тенковима не би учинио Совјетски Савез. „Наша домовина нашла се пред амбисом“, обзнанио је Јарузелски 1981. године Пољацима да у земљи уводи ванредно стање, да су тенкови на улицама, а још током ноћи почела су хапшења хиљада активиста независних синдиката Солидарност. За 586 дана, до 22. јула 1983. године, колико су Пољаци живјели у страху ванредног стања, у сукобима са војском и полицијом погинуло је више од 100 људи, интернирано је преко 3.000, а ухапшено преко 10.000. „Знајући расположење и темперамент Пољака, то не би било ванредно стање, већ рат. Пољска армија би се супротставила Русима, а ја бих први добио метак у чело“, рекао је Јарузелски. Јарузелски се нашао на оптуженичкој клупи за више злочина комунизма, а главно суђење, за увођење ванредног стања, прекинуто је због изузетно лошег здравља.

Уз неоспорно лично поштење, у судбини генерала Јарузелског трагично се прелама и судбина саме Пољске. Као дијете одвучен је са породицом у Сибир, борио се у Другом свјетском рату, стао 2008. године пред суд за велеиздају, тражио опроштај од Чеха за то што је послао и пољске војнике у „братску помоћ“ совјетској окупацији Чехословачке, активно помогао да се преко Округлог стола са опозицијом дође до првих слободних избора 1989. године. „Не браним Јарузелског и друге који су увели ванредно стање, јер сам смртни непријатељ комуниста. Али да су генерали живјели у друга времена, били би велики људи“, рекао је поводом тог суђења легендарни вођа отпора Пољака тоталитарном систему, који је Јарузелски гушио, Лех Валенса. „Да није било генерала Јарузелског, не би данас било слободне Пољске, не би било демократских промјена“, рекао је Валенса. Војћех Јарузелски  је завршио  совјетске официрске школе и 1956. године именован за најмлађег генерала у Пољској. Био је редом од 1968. године министар одбране, 1981. године стао је на чело владе и изабран за генералног секретара Централног комитета пољских комуниста. Последњу функцију, предсједника већ слободне, демократске Пољске, обављао је кратко од 1989. до краја 1990. године, након чега се повукао из политичког живота.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This