Izaberite stranicu

У Књижари Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори у уторак вече, 16.  јула представљена је трилогија изабраних дјела Новице Ђурића, књиге поезије Камени јахачи, прозе Роман ти причам и есеја књижевне критике Три лица љубави. На промоцији су говорили проф. др Лидија Томић, проф. др Драго Перовић, проф. Маја Симовић и Новица Ђурић – аутор. Модератор вечери био је мр Милорад Дурутовић.

Издавач овог трокњижја је подгорички Унирекс. Предговор за књигу поезије написао је Милован Витезовић, а поговор пјесникиња Милица Краљ. Академик Матија Бећковић аутор је предговора за књигу прозе, док је предговор за књигу есеја урадио мр Александар Ћуковић, а поговор мр Радоје Фемић.

Говорећи о садржају ове трилогије проф. др Лидија Томић је казала да се она може тумачити на два начина: појединачно према свакој од изабраних дијела и у цјелини према унутрашњој сагласности три књиге: пјесничка збирка Камени јахачи, изабрана проза Роман ти причам и књижевна критика посвећена Ђурићевом дијелу Три лица љубави.

Истакла је да у првој књизи Камени јахачи, трагом породичних и завичајних мотива, слиједимо поетске везије пјесника и лирски доживљај националног бића и историјске традиције. Слиједимо Ђурићев немир због страдања српског народа, као и чежњу за срећом пред изазовима зла.

„Ђурић пјева о просторима сна и јаве са идејом да свака пјесма  актуализује мисао о судбини бића и свијета. Пјесма је Ђурићев простор слободе и начин за катарзично ослобађање унутрашњих садржаја. Пјесник стиховима поетски казује свијет пролазности, ништавила с побуђеном страшћу откривања и разбијања зла. Аутор пјесмом проноси своју емоцију, мисао и доживљај, а интегритетом поетског говора енергију непредавања и снаге“, рекла је проф. др Лидија Томић.

Она је нагласила да пјесник Новица Ђурић припада свијету своје поезије. Окренут је прецима и потомцима, јунацима историјске и митске прошлости, Богу, свецима, Мајци Божијој и својима (мајци, оцу, сестрама, брату, дјеци), а највише српској страдалној судбини и Косову и Метохији:

„У својим пјесмама, ријеч по ријеч, камен по камен, гради простор духа и материје, бића и небића, части и порока да би у свеколикој симболици камена и живота остварио хармонију смрти и васкрсења, убијања и поновног рађења с увјерењем да се у ријечи камени налази паралелизам живота и смрти.“

По мишљењу професорке поетски свијет прве књиге изабраних дјела, присутан је и у другој књизи, рукопису живота испроповиједаног у књизи Роман ти причам.

„Лирска нит овог интересантног романа присутна је на свакој страници. Приповједач прича, приповједа, казује, тумачи, објашњава, сјећа се, једном ријечју одмотава клупко живота од којег је настао роман. Једноставним и лаким стилом уводи читаоца у објективни простор одрастања и сазријевања с идејом да су ликови у роману живе слике романескне приче и иконе једног искуства. Ђурић је увјерен да то није само његова прича, већ прича настала из живота који је потврђује.“

Трећа књига, есеји књижевне критике – Три лица љубави, коју су приредили Радоје Фемић и мр Александар Ћуковић, говори о дјелу Новице Ђурића о суштинама и вриједностима његовог дијела, али и ауторима изабраних текстова и начин на који су вредновали и разумјели литературу Новице Ђурића, мишљења је проф. др Лидија Томић:

„И у овој књизи се сустичу два аспекта изабране предметности, текст и контекст, због чега могу да закључим да су изабрана дијела Новице Ђурића испунила свој циљ да обједини и презентује три перспективе Ђурићевог стваралаштва.“

Проф. др Драго Перовић у свом излагању је констатовао да су изабрана дјела стварала и бирала свог творца, изабраника, као што их је и он сам стварао и бирао.

„То узајамно стварање и бирање, крштавају критичари и колеге. У оно изабрано, у један пут, уливају се безбројни трагови који указују откуд је аутор дошао и куд је кренуо. Изнад свега свједоче неизбрисив траг ријечи у човјеку и покрет руке која их, вођена тим трагом, исписује на неподношљивој белини папира.

Траг који се трагом исписује обасут је миомирисом ријечи, које нас одвајају од земље и настањују између земље и неба. Три тома изабраних дјела Новице Ђурића излажу човјеково, први и други, и пишчево кућење у том простору, између неба и земље. Пјесма и прича су од истог истом, двије врсте калема којим наша душа калеми дивљаку нашег тијела и притом га понекад окрвави, као код прве  калеме јабуке“, казао је, између осталог, проф. др Драго Перовић.

Истичући да је велики изазов да се говори о књижевном дијелу, проф. Маја Симовић, критичар, рекла је да је тај изазов још већи када говорите о изабрани дијелима, поготово, као у овом случају, када се ради о писцу који већ четири деценије активно дјела на књижевној сцени Црне Горе.

Нагласила је да су ова изабрана дјелује изврсна прилика за дочитавања, поготово у прозном аутобиографском домашају, Роман ти причам, у којем се дискретно показују двије важне и централне идеје књижевности. Са једне стране да је свијет незамислив без приповједања и да смо и када тога нијесмо свјесни обиљежени тим Шехерзадиним печатом – синдромом, и са друге да је приповиједање незамисливо без тумачења и промишљања о њему.

„Због тога нам се Новица Ђурић намеће као један од оних писаца према којем читалац осјети сасвим непосредну блискост и радост препознавање једне непатворене приче, као продужене руке стварности, али прије свега њеног духовног суплемента и њене духовне надградње. Тако овај аутобиографски запис Роман ти причам сваком страницом, ненаметљиво и непретенциозно показује да су посљедице присуства у причи и у приповиједању по дух немјерљиве, а, можемо слободно рећи, понекад чак и спасоносне, а причање прича постаје и тај експлицитни поетички оквир.“

Професорица је мишљења да не чуди то директно Ђурићево обраћање читаоцу у самом наслову у којем се наговјештава та изразита потреба да се говори и подијели искуство, да се други укључи у разговор. То обраћање, позивање ће задржати до самог краја и управо захваљујући томе, читалац има осјећај као да је живо присутан у самом ткању текста, те отуда и та блискост, као да поред њега стоји сам приповједач и приповиједа.

Ђуривићев пјеснички сензибилитет је посебно окренут ка духовности, и у томе тражи заштиту од свих бездана који се шире над нашим главама као лепеза. Духовност, али и у љубав у Ђурићевој лирици имају христолики карактер.

„Сабржавајући искуство тог приступачног и оностраног, љубав се заиста намеће као једини бесмртни пјевач који крунише, али и разапиње. И Новица Ђурић увијек пише у односу на тај поредак, више на размеђу пунине такве љубави и њених трајности, што нас као читаоце дубоко ангажује, чак и онда када сваки пут наивно помислимо да се у овим или било који другим изабраним дјелиима нема више шта дочитати“, закључила је проф. Маја Симовић.

Модератор вечери мр Милорад Дурутовић на промоцији је говорио стихове Јави ми да сам жив за коју је аутор добио награду Златно перо Русије.

У аутопоетичком образложењу, Новица Ђурић је казао да су ове књиге, на неки начин, обиљежили њему важни људи, пријатељи: Милован Витезовић, Матија Бећковић, Митрополита црногорско-приморски Амфилохије. Он је казао да су га посебно обрадовала два млада писца: Александар Ћуковић и Радоје Фемић, којима је посебно захвалан зато што су сабрали, на неки начин, оно што је досада писано и говорено о његовим књигама поезије и прозе.

Након кратког обраћања, Новица Ђурић је казивао своје стихове. Почео је са пјесмом која ће се појавити у новој збирци поезије: Господе, Оче наш 

***

Новица Ђурић (Колашин, 11. октобар 1956) је српски пјесник, писац и новинар. Предсједник је Удружења књижевника Црне Горе и Удружења новинара Црне Горе. Аутор је више од двадесет жанровски разноврсних књига. Заступљен је у неколико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски, шведски и македонски језик.

Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад, 2010. године за књигу Јави ми да сам жив добио је награду Златно перо Русије, а Унирексову награду за прозу Душан Костић 2012. године за књигу Савиним стопама Лелејском Гором.

Добитник је одличја Златно перо Русије (2015.) Савеза писаца Русије, почасног Ордена хероја рада и лауреат медаље Цар-Риба коју додељује Међународни културни центар и издавачка кућа Краснојарско Васкрсење за заслуге у области зближавања култура, умјетности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана.

Добитник је награде „Марко Миљанов“ за  2014. годину. Међу битнијим новинарским наградама издвајају се следеће: Награда за животно дјело „Вељко Влаховић“, Награда за репортажу „Бошко Пушоњић“, Награда Савеза новинара Југославије, Награда СНЈ и УНЦГ, Награда „Дневника“ за новинарство 1994. године и Прва „Дневникова“ награда за 1997. годину. Изабрана дјела Новице Ђурића објавио је подгорички „Унирекс” 2018. године у три тома. Приређивачи овог трокњижја су: Матија Бећковић, Милован Витезовић, Александар Ћуковић и Радоје Фемић. Новица Ђурић је овогодишњи добитник награде ,,Миодраг Ћупић“.

Живи у Подгорици, гдје ради као новинар „Политике“.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This