Izaberite stranicu

У Руској националној библиотеци (РНБ) у Санкт Петербургу, где се чува 166. страница Мирослављевог јеванђеља, за сада не знају када ће и на који начин тај рукопис бити враћен Србији.

У одговору на молбу Тањуга да кажу да ли су упознати са информацијом да би та страница могла да буде враћена Србији 20. октобра, на дан када су у Другом светском рату руске јединице ослободиле Београд, наводе да би неки документ могао да буде искључен из фонда РНБ, морају прво да буду донете измене федералног закона.

То јест, како кажу, измене Закона о библиотечком и архивском материјалу.

Београдски медији писали су о томе да би страница из овог најстаријег ћирличног рукописа могла да буде враћена Србији после 173 године – 20. октобра.

Договор о враћању те странице постигнут је током последње посете председника Русије Владимира Путина Србији у јануару ове године.

У Библиотеци истичу да је овај документ – Петербуршки лист Мирослављевог јеванђеља – оригинални документ Архивског фонда Руске Федерације који се у РНБ чува од 1883. године.

Рукописни фонд РНБ је саставни део Архивског фонда Русије, а фондови библиотеке, као део култруног наслеђа народа РФ, неотуђиви су и под посебним су системом чувања и коришћења, истичу у одговору Тањугу.

У Библиотеци наводе да је поменута страница рукопис на пергаменту, исписан црквенословенским језиком у два ступца, украшен са два иницијала у бојама уз примену злата.

Део је Мирослављевог јеванђела које датира из периода између 1180. и 1200. године, а које се налази у Народном музеју у Београду.

Подсећају да је Петербуршки лист Морослављевог јеванђеља, заједно са колекцијом рукописа епископа Порифирија, 1883. године дошао у посед Царске јавне библиотеке.

Порфирије је био фасциниран значајем Мирослављевог јеванђеља, које је 1845. видео на Хиландару и један лист је узео за своју колекцију и донео га у Русију.

Та страница је први пут у јавности представљена на изложби у Кијеву 1874. године, наводе у петербуршкој библиотеци.

Према доступним информацијама, истргнута страница посвећена је Јовану Крститељу, а да је реч о делу Мирослављевог јеванђеља, открио је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке, током посете Кијеву 1874. године.

Главни део Мирослављевог јевађеља је 1896. стигао у Београд, када су га монаси са Хиландара поклонили Александру Првом Обреновићу, наводи се у одговору РНБ Тањугу.

У Народном музеју у Београду је од 1950. године.

Извор. Новости

Фото А.Станковић

Pin It on Pinterest

Share This