У храму Светог Јована Владимира, који је данас на Петровдан био препун вјерника, Светом Литургијом началствовао је старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Саслуживали су протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић, као и гости: отац Агатангел који долази из Бјелорусије гдје је тренутно на послушању и на служби и ђакон Михаило који долази из страдалне Украјинске православне цркве московскога патријархата из Тернопољске Митрополије. Након прочитаног Јеванђеља бесједио је отац Агатангел.
Говорећи о данашњем празнику он је рекао да ми данас поред Апостола Петра и Павла које славимо, спомињемо и све апостоле, дванаесторицу и седамдесетосторицу, као и жене мироносице и све оне који су просвијетили васељену јеванђељем Христовим. И ми знамо да су апостоли били људи као и ми и да су апостоли повјеровавши ријечи Божијој, чувши глас Божији кренули за Њим и предали себе не само тијелом него и срцем ријечи Божијој. Иако су видјели Христа, иако су чули живу ријеч Христову, чули јеванђеље Његово и гледали Господа у лице и они су као и ми пројављивали немоћи своје. И они су понекад сумњали у Господа, сумњали у ријечи Његове, у Његове поступке, да су падали и да су гријешили. Апостол Петар одрекао се Христа, али га је Христос позвао и он га је одмах прихватио. Апостол Петар сумњао је некад у своје ријечи у своје поступке и чак знамо да се претваро некад пред Јеврејима да је Јеврејин, а пред безбожницима да је безбожник, зашто га је и Апостол Павле обличио у његовим дјелима. И ми знамо, иако су они имали немоћи своје и падове, да су они непрестано устајали и ишли даље и да су њих дванаесторица у почетку просвијетлили сву васељену. Дванаест људи који су умножили ученике Христове, који су умножили Цркву Христову, Цркву која стоји до дана данашњега и стојаће до краја вијека. Јер глава Цркве је Христос, а Христос је вјечан. И ми са вама знамо да је Црква утврђена како на Христу, тако и на апостолима.
И нису само апостоли који су били са Христом, апостоли. Него је сваки светитељ и сваки вјерни човјек и чадо Цркве Божије апостол у животу своме. И како су почели Андреј и Петар, Јован и Јаков и остали апостоли са Христом да проповиједају Царство Божије које је живо у њиховом животу, тако и ми до дана данашњега проповиједамо јеванђеље у своме животу. Проповиједамо га не само ријечју, него и дјелима својим. Јер као што су апостоли показивали дјела своја; љубав Божију показивали кроз дјела своја, кроз љубав ка ближњима својима, ка сваком човјеку кога су сретали у своме животу, тако и ми показијемо наше јеванђеље, нашу љубав, љубав Божију која је унутра нас. Показујемо је сваком човјеку. Не само ријечима, не само дјелима, него чак и мислима својим. Јер ми видимо сваког човјека и видимо Христа у њему. И ако видимо Христа у њему, ми видимо и цијелу Цркву у њему. Ако смо ми дио Цркве, онда је и сваки човјек кога видимо дио Цркве, дио нас. И зато наша љубав, љубав Божија, не може да престане да дејствује у сваком човјеку кога срећемо. И зато ми, као преподобни Серафим Саровски, можемо да кажемо свакоме: „Радости моја!“. Јер видећи сваког човјека ми се радујемо не само њему, него се радујемо присуству Божијем у њему. И зато смо ми апостоли нашега времена, апостоли који проповиједају јеванђеље Христово, проповиједају ријеч Божију, провиједају тај камен, тај темељ на којем стоји Црква. Проповиједају је не само ријечима, него и дјелима својим. И сваки човјек који види нас, он хоће да дође да види гдје је тај темељ, гдје је та ријеч Божија која нас утврђује тако да се ми неспрестано налазимо у радости. Радости овога живота. Јер иако бивају тешка дешавања, тешка искушења, бивају падови у нашем животу, ми се увијек сјећамо да су апостоли иако су падали увијек устајали и ишли напријед. Како се они нису налазили у мјесту и нису сједјели у хладу своме, тако и ми увијек устајемо и идемо напријед. Идемо проповиједајући љубав Божију.
На крају је отац Агатангел позвао Господа да нам да силе да видјећи живот апостола, видјећи љубав њихову, видјећи снагу њихову, видјећи радост њихову и ми увијек пребивамо у истинитој љубави Божијој. Пребивамо у љубави, не само за нас, него и за ближње наше, сроднике наше и за сваког човјека кога ми сријећемо. Да бисмо ми наслиједили Царство Божије и сви они који су са нама.
Велики број вјерника који су постили Петровски пост, како мјештана, тако и туриста приступило је Чаши Господњој и причестило се Тијелом и Крвљу Господњом.
Дејан Вукић
