Izaberite stranicu

У сриједу вече, вјерни народ Бара имао је велику благодат – могућност да цјелива мошти Светог Нектарија Егинског. Неколико стотина вјерника испунили су унутрашњост храма Светог Јована Владимира и заједно са свештеницима узнијело молитве овом великом светитељу Цркве Христове. Читан је акатист, а вјерници су помазивани светим уљем.

Након прочитаног акатиста вјерном народу бесједом се обратио протојереј Јован Пламенац.

„Радуј се Свети Нектарије, архијереју Божији, а ми уђимо у његову радост. Ево га Свети Нектарије дошао међу нас својим тијелом. Дошао да са нама заједничари физички. Али он је међу нас дошао и својим духом. И ми смо призвани да са  светим Нектаријем заједничаримо у духу. И само ако будемо са њим у духу заједничарили, онда ћемо ући у његову радост. Свети Нектарије је, као и наш Свети Василије, на послушању код Бога да помаже болесним људима, да их исцјељује. Сам он је у своме животу доживио силну неправду, а ми знамо да ништа као неправда не може да побуди нашу гордост. Колико год се ми трудили да сузбијемо своју гордост и мислимо да смо је ми ту некако спутали, кад доживимо неку неправду, а што је већа тим прије је она разбукта у нама. А он је успио да је спржи. Ту своју гордост буквално је успио да је спржи. А како? На једини могући начин. Својим смирењем. И ето то његово смирење је уствари њега, његову душу, његово срце отворило да Бог може да усели у њега“, казао је он

Гаворећи како ми треба да се промијенимо, да бисмо са правом могли да од светитеља тражимо исцјељење, отац Јован Је рекао:

„Бог не кажњава. У Бога нема казне. И када западнемо у болест, то није зато што смо од Бога кажњени. Бог је милостив, бескрајно милостив. А у бескрајној милости не постоји казна. Проблем је само у нама, што ми у својој болести видимо само њену димензију тегобе. Тог терета који нас оптерећује и физички и душевно. А не видимо у својој болести и својој муци, оно што је видио Свети Нектарије, васкрсење. И сами заборавимо да је Господ пострадао да би васкрсао. И заборавимо да ми страдамо ради својих гријехова, а Господ Исус Христос је пострадао ради наших гријехова. Он није имао својих. И зато ми ропћемо и знамо и на Бога да ропћемо. И зато хрлимо Светом Нектарију да се поклонимо његовим моштима. А јесмо ли ми у духу и јединству са оним чије су то мошти? Или ми долазимо да тражимо помоћ и исцјељење на један готовански начин? Без нашега труда. Да ли ми долазимо светитељу са правом вјером или са својим сујевјерјем? Да ли ми долазимо светитељу као истински и прави хришћани или му долазимо очекујући од њега магију? –„ Ево ја дошао. Помогни Свети Нектарије“.  И сада он треба нама да скине ту нашу болест, а да се ми не потрудимо, да у нама нема покајања, да у нама нема преумиљења, да у нама нема осјећаја да морамо да промијенимо свој живот. Да морамо да га учинимо што више Боголиким, да га Христијанизујемо, да оно што пише у Светом Јеванђељу се потрудимо да што више испунимо. И тада наше исцјељење има смисла. Ако нам је Бог даривао болест, зашто би нама Свети Нектарије или било који други светитељ и сам Бог преко њих, скинуо ту болест, ако ћемо ми свој живот да наставимо у нашој обијести. Наш живот је дар од Бога. Ако ми наставим да га безумно арчимо, онда то никаквога смисла нема. Јер нам Бог дарује болест да би нам она била на корист, да би нас кроз ту болест привео ка себи. Дакле када приступамо светим моштима, ми морамо у својој глави да знамо да ту нема ничег готованског, без нашег труда дарованог. Ми морамо да се потрудимо да будемо истински и прави хришћани, и онда можемо са нашом надом и са нашом вјером и да очекујемо помоћ и исцјељење од Бога преко његових светитеља. Преко Светог Нектарија Егинског. На нама је браћо и сестре да се трудимо да оно што је у Светом Јеванђељу у оквиру наших могућности испоштујемо. И само тако ми ћемо бити у јединству са Светим Нектаријем Егинским и само тако бићемо у јединству са самим Богом“, казао је протојереј Јован Пламенац.

Дејан Вукић 

Pin It on Pinterest

Share This