Izaberite stranicu

На данашњи дан, 11. јула 1690. године у бици код Бојна, у „Славној револуцији“, енглески краљ Вилијам III Орански побиједио je католичке снаге Џејмса II.

Овај дан протестанти у Сјеверној Ирској, „Оранжисти“, обиљежавају низом парада и маршева, што изазива револт католика и доводи до сукоба са полицијом. Славна револуција, такође позната и као револуција из 1688. године, представљала је свргавање краља Џејмса II од Енглеске, од стране савеза енглеских парламентараца са низоземским штатхалтером Вилијамом III Оранским. Вилијамова успјешна инвазија Енглеске са низоземском флотом и војском довело је до његовог успона на енглеском пријестолу као Вилијам III од Енглеске.

Револуција је трајно окончала било какву наду да се католицизам поново успостави као доминантна вјероисповест у Енглеској. За британске католике њени ефекти су били катастрофални и социјално и политички. Католицима су ускраћено право да гласају и сједе у Вестминстерском парламенту за више од једног вијека. Такође им је забрањено да буду официри у војсци, а монарху је забрањено да буде католик или да се вјенча са католиком. Ова потоња забрана је била на снази у Уједињеном Краљевству све до ступања на снагу Закона о наслијеђивању круне из 2013. године. Револуција је за последицу имала ограничену толеранцију некомформистичких протестаната, иако ће проћи неко вријеме прије него што су добили пуна политичка права. Збацивање краља Џејмса започело је модерну парламентарну демократију у Енглеској. Повеља о правима из 1689. године је постао један од најважнијих докумената у политичкој историји Велике Британије и никада више ниједан монарх није имао апсолутну моћ . На међународном плану, револуција је везана за рат Велике алијансе у континенталној Европи. Она је била последња успјешна инвазија Енглеске. Ово је окончало све енглеске покушаје у Англо-холандским ратовима да потчини Низоземску републику војном силом. Међутим, економска интеграција која је услиједила и војна сарадња између енглеске и низоземске морнарице је помјерила превласт у свјетској трговини од Низоземске републике ка Енглеској и касније Великој Британији. Славна револуција се такође повремено назива „Револуција без крви“, иако је то нетачно. Славна револуција се сматра једним од најзначајнијих догађаја у дугом развоју односа моћи Парламента и Круне у Енглеској.

Са усвајањем Повеље о правима, револуција је уклонила све шансе за успостављање католичке монархије и окончала све кораке према апсолутној монархији прописујући монархова овлашћења. Ова овлашћења су били значајно ограничена; краљ или краљица више нијесу могли да суспендују законе, намећу законе, врше краљевска постављења или држе стајаћу војску у мирнодопско вријеме без одлуке Парламента – до данашњих дана војска је позната као „Британска војска“, а не „Краљевска војска“, пошто је она у неком смислу војска Парламента, а не Краља. Од 1689. године владавина под системом уставне монархије у Енглеској, а касније у Уједињеном Краљевству је непрекинута. Од тада је моћ парламента постепено проширивана, док је моћ Круне постепено опадала. Славна револуција није погодила масе обичних људи у Енглеској и због тога многи историчари сматрају да догађаји у Енглеској више подсјећају на државни удар него на револуцију.

Pin It on Pinterest

Share This