Izaberite stranicu

„Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца нашег који је на небесима“.

Велики је благослов Божији на народу из кога је поникао велики број посленика на њиви Господњој који су се својим животом, својим трудом и несебичном љубављу удостојили да буду сматрани за “свјетлост свијету”. Један од тих је свакако и Свети Севастијан Дабовић, светитељ из не тако давног времена, готово и наш савременик а тако мало познат у своме завичају. Од необичног је значаја увијек а нарочито у овим тешким и обездуховљеним временима у којима живимо имати пред собом овакве узоре који нас непогрешиво уче и подсјећају да једино можемо постојати и опстати ако своје постојање и све своје биће вежемо уз једино вјечно и непропадљиво – Христа Бога нашега који је “диван у светима својим”.

Свети Севастијан (на крштењу Јован) рођен је у Сан Франциску 1863.године у породици српских емиграната, знаменитој породици Дабовић која је из села Сасовићи у Боки Kоторској одлучила да свој живот настави на америчком континенту. Он је први Србин рођен у Америци који је примио монашки чин, и свакако један од првих ако не и први рукоположени православни свештеник рођен на територији Америке. У то вријеме тамо није било организованог вјерског живота православних хришћана- постојала је православна заједница сачињена од  Руса, Срба, Грка и Сиријаца који су за своје духовне потребе били упућени на свештенике руске Царске морнарице. Kада је морнарица отишла са њом је отишло и свештенство и више него икада указала се потреба за једном озбиљном мисијом како се не би изгубио вјерски и национални идентитет досељеника.

Пастирски и мисионарски рад започео је као веома млад човјек од двадесетак година, неуморно радећи на оснивању првих српских цркава у Новом свијету, али не само то: предано је радио на ширењу православне вјере свима и свуда куда је ишао. Путовао је много, како је год могао- кочијом, жељезницом и пјешице, обилазио амерички континент, стигао је и до Аљаске, Русије и Јапана, до Балкана и до обала Црног и Јадранског мора, неуморно ширећи ријеч Божију и поступајући по заповијести Господњој: “Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа”. Владика Николај га је назвао највећим српским мисионаром савременог доба.

Тешко би било набројати сва добра дјела која је уз Божију помоћ и милост учинио Свети Севастијан. Издвојићемо само то да је са српским колонистима подигао прву српску цркву у Америци, у градићу Џексону, и посветио је Светом Сави. Ту данас почивају његове свете мошти које су 2007. године пренијете из манастира Жиче гдје се светитељ упокојио 1940.године.

Свети Севастијан Дабовић као једна од свјетлијих личности наше црквене и националне историје, може бити и требао би бити један од главних стожера и узора православним Бокељима и свим људима добре воље како треба живјети и својим животом свједочити вјеру и припадност Цркви Христовој без које и мимо које нема спасења.

Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног  претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима. Рад је Јелене Хинић, професора иконописа на Академији СПЦ. Икону су Митрополиту Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој.

Парох пођанско-сасовићки, свештеник Александар Папић

Pin It on Pinterest

Share This