Izaberite stranicu

На данашњи дан, 3. јула 1583. године руски цар Иван Грозни је, у току једне свађе, убио сина.

Он је спровео значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бојарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима. Руски народ је у то вријеме био исцрпљен пољско-литванском окупацијом, честим пустошењима од стране татарских хорди и неријетким унутрашњим немирима.

Читав вијек послије пропасти Ромејског царства, дошло је до препорода православне Русије, оличеног у харизматичној личности Ивана Грозног. Цар Иван потиче из династије Рјуриковича. Првог руског Цара на западу увријежено сматрају веома суровим владарем, мада и у самој Русији има оних који не схватају право значење његовог надјенутог имена Грозни, тј. Страшни (може и Силни) по руском. Његово рођење бјеше мистично, рођен је по великом невремену какво Русија до тада не памти. Његови родитељи су то схватили као Божју промисао за Русију, па га назваше Грозни. Наиме, Цар Иван јесте био грозан и страшан, али само за непријатеље Русије и православља. За вријеме његовог царевања Русија се у знатној мјери проширила. Казањски Ханат, као и волго-каспијску област Астрахањ, ослободио је од Татара и припојио Русији. Том приликом је ослобођено негдје око 100.000 руских заробљеника. Послије тога и западни Сибир. Руско становништво се такође знатно увећало за његова царевања. Тако је он постао утемељивач Велике Русије.

Бојари су били склони издаји и корупцији, које су допирале и до највиших ешалона власти у тадашњој Московији. Опричнина је представљала од самог цара строго селектирану војску под завјетом, она је била својеврсни војно-монашки ред. Иван Грозни је успоставио, по први пут у историји руске државности, правни поредак за суђење преступницима и државним непријатељима. Ватикан је послао руском цару своје изасланике, како би цара а преко њега и сав руски народ покушали преобратити у римокатолицизам. Примијењена је слична тактика мисионарења као са Александром Невским. На изненађење латинских посланика руски цар их је дочекао са апологијом једног великог богословског ерудите. Уопште, папске легате је запањила иначе велика ерудиција коју је посједовао Иван Грозни. Запрепастила их је и приврженост руског народа православљу. Морали су да се врате у Ватикан необављеног посла. Иванова владарска снага огледа се и у новоподигнутом лучком граду Архангелск на сјеверу, ради лакшег обављања трговине са Европом. Затим, основао је и прву штампарију у Русији, сазидао је Кремљ. Такође, ктитор је и обновитељ веома великог броја манастира и цркава. Дародавац је и манастира на Светој Гори.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This