Izaberite stranicu

На данашњи дан, 1. јула 1966. године одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић – потпредсједник СФР Југославије и Светислав Стефановић – савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција.

Као личности одговорне за рад Службе државне безбједности, Ранковић и Стефановић оптужени су за прислушкивање предсједника СФРЈ Јосипа Броза и за шовинистичку политику према  Албанцима на Косову. Пад Александра Ранковића Леке, блиског сарадника Јосипа Броза, један је од најконтроверзнијих догађаја у историји комунизма у Србији и Југославији, а поједини стручњаци сматрају да је Ранковић, под оптужбом да је прислушкивао, склоњен управо да не би наслиједио Броза. На сједници Централног комитета Савеза комуниста Југославије, познатој као „Брионски пленум“, на основу монтираних оптужби оштро је осуђена Служба безбједности због наводно штетног дјеловања на развој самоуправног система. Главна жртва политичког обрачуна Александар Ранковић, друг Јосипа Броза, био је принуђен да поднесе оставку на све функције.

Повод за одржавање Брионског пленума и смјену Ранковића била је „афера прислушкивања“, кад је предсједник СФРЈ Јосип Броз у својој резиденцији у Ужичкој улици број 15 у Београду пронашао апарате за прислушкивање (у свом радном кабинету и у спаваћој соби). Он је о овоме одмах обавијестио политички и војни врх земље, а за прислушкивање је оптужио Управу државне безбједности (УДБА) и Александра Ранковића. Одмах потом је формирана посебна комисија Извршног комитета ЦК СКЈ која је имала задатак да испита наводне оптужбе а комисија је саопштила да је прислушкивања било. Александар Ранковић, као дугогодишњи министар унутрашњих послова и организатор службе безбједности, сносио је главну кривицу. Пленум је послије дуге расправе прихватио оставку Ранковића на чланство у ЦК СКЈ и Извршном комитету ЦК СКЈ, као и оставку Савезној скупштини на мјесто потпредсједника СФРЈ. Поред Ранковића, на сједници је смијењен и искључен из ЦК СКЈ дотадашњи Савезни секретар за унутрашње послове Светислав Стефановић.

У периоду послије Брионског пленума из политичког живота је уклоњен, смијењивањем и пензионисањем, велики број присталица Ранковића. Године 1967. услиједила је реорганизација Управе државне безбједности, кад је федерализована (свака република имала је своју службу) и промијењен јој назив у Служба државне безбједности. Служба је овиме била ослабљена, што се посебно видјело у годинама распада СФРЈ. Након одласка Ранковића с мјеста шефа државне безбједности уништена је велика количина архивске грађе, за коју се ни до данас не зна шта је у њој писало. Разне комисије су уништиле на стотине хиљада досијеа архивске грађе која се налазила у архивима државне безбједности у периоду од 1966. до 1977. године.  Радило се о неких 2.700.000 нечег што се звало досијеи и ту је заправо потпадала разна архивска грађа, и свело се на свега 600.000 докумената послије те реформе, односно комисијског уништавања. Александар Ранковић је послије Брионског пленума пензионисан и искључен из Савеза комуниста Југославије. Све до своје смрти 1983. године живио је у Београду и Дубровнику, повученим животом, без икаквих јавних и политичких наступа. Његова сахрана била је једна од највећих коју Југославија, Србија и Београд памте.

Приредико: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This