Izaberite stranicu

На данашњи дан, 23. јуна 1791. године француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета откривени су у покушају бјекства и ухапшени код Варена.

Марија Антоанета, кћерка цара Светог римског царства Франца I и хабзбуршке царице Марије Терезије, била је супруга француског краља Луја XVI. Антоанета ће у историји остати упамћена као последња, али  и најомраженија француска краљица. Иако је одрастала за вријеме седмогодишњег рата, имала је лијепо и безбрижно дјетињство, окружена браћом и сестрама. Њена интересовања била су усмјерена на музику и плес, па је акценат на њено даље образовање стављен на манире и музику. Након рата, дужност четрнаестогодишње надвојводкиње била је да се уда за француског престолонаследника Луја XVI , како би се ојачао савез између Француске и Аустрије. Иза себе је морала да остави све што ју је везивало за дом, осим пар људи из пратње. Марија Антоанета  је родила прво од четворо дјеце, Марију Терезију Шарлоту. Убрзо рађа и сина, Луја Жозефа, који умире са непуних осам година. Родила је још двоје дјеце Луја XVII и принцезу Софи Беатриз, која умире након неколико мјесеци. Тугу због дјеце коју је изгубила и због несрећног брака, лијечила је забавама, коцкањем и гомилом нових раскошних хаљина. Поред свега тога Марија је била добра и брижна мајка. Све гора финансијска ситуација у Француској приморала је краља да позове све племиће, како би расправљали о порезима и покушали да ријеше лошу финансијску ситуацију у држави. Марија Антоанета није присуствовала првим сједницама, па је због тога оптужена да занемарује значај скупштине. Било је то доба када се сваки лоше промишљен потез могао протумачити као издаја народа и монархије. Мржња народа због тога је постала већа, па су је свакодневно вријеђали по новинама и додијелили јој надимак Мадам Дефицит. Ипак поред раскошног живота и расипања новца у коме је уживала, краљица је често одржавала добротворне акције, поклањала храну, градила куће за сељаке. У том период приписана јој је реченица, за коју је веома мало сигурно да ју је она изговорила, Нека једу колаче. Све што су тада говорили о њој и преписивали јој, било је у склопу кампање која је вођена против ње, а која је требало да је представи као похлепну, покварену, бездушну, па чак и настрану. Иако су сви племићи напуштали Француску, бјежећи од револуције која је тек почела, Луј је сматрао да му његов народ неће наудити. Свјесна да је краљ направио лош потез, она ипак одлучује да остане крај супруга.

Марија Антоанета постаје најугроженија особа у земљи, али и најомраженија краљица у француској историји. За народ она је била издајица, расипница, жена која је опљачкала и осиромашила државу. Односи између Хабзбуршке Монархије и Француске постајали су све затегнутији. Француска је Хабзбурзима  априла 1792. године објавила рат. Веома брзо почело је суђење краљу, који је убијен на гиљотини  јануара 1793. године. Након његове смрти, здравље јој се погоршало, а у априла исте године почиње њено суђење. У мају је одвајају од сина, који убрзо и умире. Иако је имала бројне шансе да побјегне и спаси се, одлучила је да се суочи са својом судбином. На дан погубљења, октобра 1793. године, ошишана је на кратко и обучена у једноставну бијелу хаљину. На путу од затвора до трга Конкорд гдје ју је чекала гиљотина, возили су је у дрвеним колима док је народ радосно клицао.

Живот последње господарице Версаја угашен је везаних руку, под сјечивом гиљотине. Њене последње ријечи, како се тврди, биле су Извините када је случајно нагазила џелата. Њено тијело је након погубљења стављено у ковчег и бачено у заједничку гробницу иза Цркве Свете Мадлене. Бурбонском рестаурацијом 1815. године Луј XVIII је дошао на власт и наредио да се тијела његовог старијег брата и Марије Антоанете ексхуминирају и да им се организује достојна сахрана. Тијела су по краљевој наредби смјештена у базилику Сен Дени, гдје почивају скоро сви француски краљеви.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This